Sveti prorok Ilija zauzima posebno mesto među starozavetnim prorocima. Živeo je u devetom veku pre nove ere, a prema biblijskom predanju ostao je upamćen kao nepokolebljivi branilac vere i borac protiv idolopoklonstva.
Za njegov život vezuju se motivi suše, kiše, vatre i ognjenih kola, zbog čega je u narodnoj tradiciji tokom vekova postao povezan sa gromovima, munjama i letnjim nepogodama.
Zašto Svetog Iliju zovu Gromovnikom
U srpskom narodnom predanju verovalo se da se Sveti Ilija vozi nebom u vatrenim kolima. Grmljavina je predstavljana kao tutnjava njihovih točkova, dok su munje povezivane sa vatrom koja dolazi sa neba.
Etnolozi ovakva verovanja povezuju sa prehrišćanskim periodom. Nakon primanja hrišćanstva, neke osobine Peruna, staroslovenskog boga groma, munje i oluje, prenete su na Svetog Iliju.
Ova predanja deo su narodne tradicije i ne predstavljaju crkveno učenje, ali pokazuju kako su se tokom vekova preplitale hrišćanska vera i stara slovenska verovanja.
Zašto se na Ilindan ne radi u polju
Prema narodnom običaju, na Ilindan se nisu obavljali teški poljoprivredni poslovi. Verovalo se da radom ne treba izazivati svetitelja koji se u predanju povezuje sa gromovima, gradom, vatrom i olujama.
Ljudi su tog dana odlazili u crkvu, okupljali se na saborima i provodili vreme sa porodicom. U pojedinim krajevima održavali su se veliki vašari i seoske slave.
„Od Svetog Ilije sunce sve milije“
Za Ilindan je vezana poznata narodna izreka: „Od Svetog Ilije sunce sve milije“.
Ona označava period kada dani počinju da budu primetno kraći, dok jutra i večeri postaju svežiji. Sunčeva toplota tada se doživljava prijatnije nego tokom najvrelijeg dela leta.
U narodu se govorilo i: „Do podne leto, od podne jesen“, čime je Ilindan simbolično označavan kao prekretnica između punog leta i postepenog približavanja jeseni.
Da li se posle Ilindana treba kupati u rekama i jezerima
U pojedinim krajevima sačuvalo se verovanje da se posle Ilindana više ne treba kupati u rekama i jezerima jer voda počinje da se hladi.
Ovo verovanje ne treba shvatati kao pravilo, već kao deo starog narodnog kalendara. Naši preci pratili su promene u prirodi, kraće dane i svežije noći, pa su Ilindan smatrali jednom od važnih prekretnica u toku godine.
Ilindan je zato mnogo više od jednog datuma u kalendaru. U ovom prazniku prepliću se poštovanje prema Svetom proroku Iliji, stara narodna predanja i iskustvo generacija koje su život i rad usklađivale sa prirodom.
