Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) nije isto što i želja da prostor bude uredan ili navika da se stvari rade na određeni način. Kod osoba koje imaju ovaj problem, misli koje se ponavljaju stvaraju snažnu unutrašnju napetost, a rituali postaju način da se ta napetost nakratko smanji.
Kako objašnjavaju stručnjaci, razlika između obične navike i poremećaja vidi se onda kada ponašanje počne da zauzima veliki deo dana i remeti svakodnevni život.
Kada urednost više nije samo navika
Slaganje odeće po bojama, potreba da predmeti budu na svom mestu ili želja za simetrijom sami po sebi ne znače da osoba ima opsesivno-kompulzivni poremećaj.
Problem nastaje kada osoba oseća snažnu napetost ukoliko ne uradi određenu radnju na tačno propisan način.
„Mogu nešto da složim simetrično, ali mi neće biti strašno ako tako ne ostane. Kod ljudi koji imaju OKP javlja se snažna unutrašnja napetost ako radnju ne obave na određeni način“ – objasnila je dr Tatjana Vlašković Jovićević, psihijatar i psihoterapeut.
Misli koje osoba ne želi, ali ne može da zaustavi
Jedan od najtežih delova OKP-a jesu opsesivne misli koje se iznova vraćaju. Osoba je često svesna da su te misli neželjene i da ne predstavljaju ono što ona zaista želi, ali ne uspeva jednostavno da ih „isključi“.
Psihološkinja Nađa Tulić objašnjava da kompulzivne radnje donose samo kratkotrajno olakšanje.
„To je samo trenutno oslobađanje od napetosti. Misli se vraćaju. To su intruzivne, hronične misli koje na neki način opsedaju čoveka“ – navela je ona.
Kada pranje ruku postane borba koja traje satima
Jedan od poznatijih primera OKP-a jeste strah od zaraze i stalna potreba za pranjem ruku. Međutim, kod osoba sa ovim poremećajem ne radi se o uobičajenoj higijenskoj navici.
Neki ljudi mogu provoditi sate u ponavljanju istih radnji, do te mere da im to narušava svakodnevno funkcionisanje.
„To nije situacija u kojoj neko dođe i jednom opere ruke. Oni mogu sat i po da trljaju ruke. Viđala sam ruke sa ranama nastalim zbog takvog pranja“ – rekla je dr Vlašković Jovićević.
Zašto ljudi ponavljaju iste radnje?
Osobe sa OKP-om često veruju da će se, ukoliko ne urade određeni ritual, dogoditi nešto loše. Iako racionalno mogu znati da njihovo ponašanje nema stvarnu moć da spreči događaj, osećaj straha je toliko snažan da ih tera da ponove radnju.
Psihološkinja Jelena Krstić objašnjava da kompulzije kod osobe imaju osećaj „magične moći“ jer stvaraju utisak da mogu sprečiti negativan ishod.
OKP može da utiče na porodicu, posao i svakodnevni život
Kada se ne prepozna i ne leči, OKP može ozbiljno da ograniči život osobe. Ritualne radnje mogu zauzeti sate dnevno, uticati na odnose sa porodicom, partnerom i obavljanje posla.
„Nekada se izgube tri ili četiri sata na obavljanje rituala“ – navela je dr Vlašković Jovićević.
Lečenje postoji, ali prvi korak je traženje pomoći
Stručnjaci naglašavaju da osobe sa OKP-om često dugo kriju problem zbog stida ili straha od osude. Važno je, međutim, razumeti da nametljive misli nisu odraz karaktera osobe.
U lečenju se koriste različiti psihoterapijski pristupi, među kojima je i kognitivno-bihejvioralna terapija, a u određenim slučajevima uključuju se i lekovi.
Najvažnije je potražiti stručnu pomoć kada simptomi počnu da remete svakodnevni život, jer ranije reagovanje može olakšati suočavanje sa problemom.
