Menopauza ajčešće nastupa između 45. i 55. godine, dok period promena koji joj prethodi, poznat kao perimenopauza, može početi nekoliko godina ranije.
Menopauza se zvanično potvrđuje kada žena 12 uzastopnih meseci nema menstruaciju.
Iako kroz ovaj proces prolazi svaka žena, iskustva mogu biti potpuno različita. Kod nekih su simptomi blagi i kratkotrajni, dok kod drugih mogu znatno uticati na san, raspoloženje, posao i svakodnevni život.
Koje promene mogu da se pojave?
Tokom perimenopauze nivo hormona počinje da varira, a menstruacije često postaju neredovne. Mogu biti kraće ili duže, obilnije ili oskudnije nego ranije.
Među čestim simptomima su:
- valunzi i noćno znojenje,
- problemi sa spavanjem,
- promene raspoloženja,
- anksioznost i pad koncentracije,
- suvoća vagine,
- smanjen libido,
- bolovi u mišićima i zglobovima,
- promene na koži i kosi.
Neće svaka žena imati sve simptome, niti će njihov intenzitet kod svih biti isti.
Zašto je važno slušati svoje telo?
Hormonske promene mogu uticati i na zdravlje kostiju, jer se nakon menopauze povećava rizik od gubitka koštane mase. Zbog toga su redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i preventivni pregledi posebno važni u ovom životnom periodu.
Žena ne treba da trpi simptome niti da ih pripisuje isključivo godinama. Ukoliko su tegobe izražene, traju dugo ili ometaju svakodnevni život, potrebno je razgovarati sa ginekologom ili izabranim lekarom.
Kako ublažiti tegobe?
Redovno kretanje može pomoći u očuvanju mišića i kostiju, kontroli telesne težine, poboljšanju sna i raspoloženja. Korisne su šetnja, plivanje, vožnja bicikla, vežbe snage i druge aktivnosti prilagođene zdravstvenom stanju žene.
Ishrana bi trebalo da bude raznovrsna, uz dovoljan unos proteina, voća, povrća i namirnica koje sadrže kalcijum i vitamin D. Važno je ograničiti pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i velike količine kofeina, posebno ako pogoršavaju valunge ili nesanicu.
Razgovor sa porodicom, prijateljima ili stručnim licem takođe može biti od velike pomoći. Promene raspoloženja, napetost i osećaj nesigurnosti nisu nešto zbog čega bi žena trebalo da se stidi.
Hormonska terapija nije za svaku ženu
Hormonska terapija može ublažiti valunge, noćno znojenje, probleme sa spavanjem, vaginalnu suvoću i pojedine promene raspoloženja. Međutim, odluka o njenoj primeni donosi se individualno, nakon razgovora sa lekarom i procene zdravstvenog stanja, koristi i mogućih rizika.
Pored hormonske terapije, postoje i nehormonske mogućnosti lečenja, pa žene ne bi trebalo samostalno da uzimaju preparate ili suplemente bez stručnog saveta.
Kada se obavezno javiti lekaru?
Lekarski pregled posebno je važan ukoliko se pojavi veoma obilno ili produženo krvarenje, krvarenje između menstruacija ili bilo kakvo krvarenje nakon što menstruacija nije postojala 12 meseci.
Pregled se preporučuje i kada simptomi ozbiljno narušavaju san, raspoloženje, intimni život ili svakodnevno funkcionisanje.
Menopauza nije kraj jednog života
Menopauza može biti izazovna, ali može predstavljati i period u kojem žena počinje više da vodi računa o sebi, svom zdravlju i potrebama.
Otvoren razgovor pomaže ženama da shvate da nisu same i da za mnoge neprijatne simptome postoji pomoć. Telo se menja, ali ženstvenost, vitalnost i kvalitet života ne prestaju dolaskom menopauze.
Najvažnije je promene prepoznati, o njima govoriti bez stida i na vreme potražiti stručnu podršku.
