Treba da zakažete termin, pozovete kolegu ili se raspitate za neku uslugu. Znate šta želite da pitate, ali ipak odlažete poziv. Poruku biste poslali gotovo bez razmišljanja, dok pre razgovora u glavi smišljate uvodnu rečenicu i moguće odgovore.
Takva nelagoda može se javiti u pojedinim situacijama, naročito kada razgovaramo sa nepoznatom osobom ili o važnoj temi. Nekome je dopisivanje jednostavno praktičnije, dok drugome poziv predstavlja stvaran izvor straha.
Poruka daje vreme da složite misli
Jedna od razlika je u vremenu koje imamo za odgovor. Kada pišemo, možemo da zastanemo, izbrišemo rečenicu i pronađemo bolju formulaciju. Tokom poziva slušamo, razmišljamo i odgovaramo u istom razgovoru.
Za osobu kojoj prija priprema, to može da deluje zahtevno. Sagovornik može da postavi neočekivano pitanje, promeni temu ili zatraži informaciju koju nemamo pri ruci. Nelagodu tada pojačava pomisao da moramo odmah da damo dobar odgovor.
Kratka pauza, međutim, sasvim je normalan deo razgovora. Možemo da kažemo da nam treba trenutak ili da ćemo neku informaciju proveriti i javiti se kasnije.
Briga o tome kako ćemo zvučati
Kod nekih ljudi najviše napetosti stvara strah od tuđe procene. Brinu da će zastajkivati, zvučati nesigurno ili ostaviti loš utisak. Umesto da prate ono što sagovornik govori, pažnju usmeravaju na sopstveni glas i svaku izgovorenu reč.
Strah od toga da ćemo biti negativno ocenjeni važan je deo socijalne anksioznosti. Britanska zdravstvena služba NHS među situacijama koje mogu biti teške osobama sa ovim problemom navodi i razgovor telefonom.
Ipak, sama želja da se pošalje poruka nije dovoljna za bilo kakav zaključak o mentalnom zdravlju. Važno je koliko je strah jak, koliko traje i da li zbog njega propuštamo stvari koje želimo ili moramo da uradimo.
Odlaganje može da donese samo kratko olakšanje
Prema rečima psihologa, kada odlučimo da ne pozovemo, napetost može nakratko da popusti. Ako je razlog odlaganja snažan strah, stalno izbegavanje može da doprinese tome da se on zadrži.
Tako se obaveza odlaže iz dana u dan, a razmišljanje o razgovoru postaje napornije od samog zadatka. Posebno je važno obratiti pažnju kada izbegavanje počne da ometa posao, zakazivanje pregleda ili odnose sa bliskim ljudima.
Poziv ponekad prođe bolje nego što očekujemo
Zanimljiv nalaz donelo je istraživanje koje je Univerzitet Teksasa u Ostinu predstavio 2020. godine. U jednom eksperimentu učesnici su očekivali da će obnavljanje kontakta sa starim prijateljem telefonom biti neprijatnije nego putem elektronske pošte.
Posle stvarnog kontakta, razgovor telefonom doneo im je veći osećaj povezanosti, bez veće neprijatnosti u odnosu na imejl. To je primer da očekivanje nelagode može biti drugačije od onoga što zaista doživimo. Reč je o konkretnom eksperimentu sa kontaktom među prijateljima, a iskustvo pojedinca zavisi i od teme i sagovornika.
Mali koraci mogu da olakšaju razgovor
Stručnjaci savetuju, da za početak možete da izaberete kratak poziv sa jednostavnim ciljem i osobom uz koju se osećate prijatno. Pre razgovora zapišite šta želite da pitate, bez potrebe da unapred pripremite svaku rečenicu.
Tokom poziva pokušajte da pažnju vratite na odgovor sagovornika, umesto da stalno procenjujete kako zvučite. Dopustite sebi da zastanete, zatražite pojašnjenje ili proverite podatak koji ne znate.
