Postoje žene koje su sposobne, obrazovane, uspešne na poslu, ali kada je reč o važnim životnim odlukama kao da im je ipak potreban neko ko će ih pogurati, zaštititi ili preuzeti deo odgovornosti.
Upravo se za takav obrazac često vezuje izraz „kompleks Pepeljuge“.
Ne radi se o tome da je nekome potrebna ljubav, podrška ili partner na kog može da se osloni, već problem počinje onda kada osoba poveruje da bez nekog drugog ne može da bude sigurna, samostalna ili zadovoljna svojim životom.
Kako je nastao naziv „kompleks Pepeljuge“?
Izraz je početkom osamdesetih popularizovala američka autorka Kolet Dauling. Ona je 1981. godine u svojoj knjizi pisala o tome zašto neke žene, iako imaju sve sposobnosti da vode samostalan život, ipak osećaju strah kada treba potpuno da se oslone na sebe.
Smatrala je da koreni takvog ponašanja često počinju još u detinjstvu. Generacijama su devojčice učene da budu fine, poslušne, nenametljive i da se jednog dana oslone na muškarca, dok su se kod dečaka više podsticali odlučnost, samostalnost i ambicija.
Mnogo toga se u međuvremenu promenilo, ali neka od tih očekivanja nisu potpuno nestala.
Zato žena može da bude veoma uspešna u jednom delu života, a da istovremeno oseća veliku nesigurnost kada treba sama da donese odluku koja se tiče novca, posla, selidbe ili budućnosti.
Kako se ovaj obrazac prepoznaje?
Nije uvek lako napraviti razliku između normalne potrebe za podrškom i prevelikog oslanjanja na partnera.
Kod nekih žena ovaj obrazac se najviše vidi kroz novac. Iako rade i zarađuju, finansijske odluke potpuno prepuštaju partneru. Kod drugih se javlja u emotivnim odnosima, kroz osećaj da će biti dobro tek kada pronađu „pravog“ muškarca.
Tu se možda i najbolje vidi veza sa Pepeljugom, život je na čekanju dok se ne pojavi neko ko će ga promeniti.
Kada se čeka da život konačno počne
Možda najproblematičniji deo ovog obrasca jeste upravo čekanje.
Čekanje boljeg partnera, sigurnijeg trenutka, nekoga ko će doneti odluku ili rešiti problem. Tako godine mogu da prolaze, a osoba ostaje na istom mestu jer se plaši da sama napravi prvi korak.
Postoji velika razlika između toga da vam partner pomogne kada vam je teško i toga da bez njega imate osećaj da ne možete da funkcionišete.
Može li se kompleks Pepeljuge prevazići?
Kako Dauling u svojoj knjizi navodi, da bi se prevazišao ovaj vid kompleksa, prvo potrebno prepoznati kada se takav obrazac javlja.
Nekada je dovoljno zastati pre nego što automatski zatražimo od nekoga da odluči umesto nas i zapitati se: da li ovo zaista ne mogu sama ili samo nisam navikla da pokušam?
Samostalnost se ne stiče preko noći. Počinje malim stvarima, donošenjem sopstvenih odluka, boljim upravljanjem novcem, postavljanjem granica, promenom posla ako smo dugo nezadovoljni ili jednostavno preuzimanjem odgovornosti za ono što želimo.
I greške su deo toga. Nekada upravo strah da ćemo doneti pogrešnu odluku dovodi do toga da odluke stalno prepuštamo drugima.
Ukoliko je strah od samostalnosti toliko jak da utiče na posao, odnose ili svakodnevni život, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može pomoći da se otkrije odakle takav strah dolazi.
