Umor koji ne prolazi ni posle dobrog sna, osećaj usporenosti, promenljivo raspoloženje, problemi sa koncentracijom ili neočekivane promene telesne težine često se pripisuju stresu, užurbanom životu ili nedostatku odmora. Međutim, ponekad se iza naizgled svakodnevnih tegoba krije poremećaj rada štitaste žlezde. Jedan od najčešćih uzroka je Hašimoto tireoiditis, autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada ćelije sopstvene štitaste žlezde.
Za razliku od nekih bolesti koje se pojave naglo, Hašimoto se često razvija postepeno. Organizam stvara antitela usmerena prema komponentama štitaste žlezde, a vremenom može doći do njenog oštećenja i smanjene proizvodnje hormona. Zbog toga simptomi nisu uvek isti niti se pojavljuju odjednom. Neko godinama nema izražene tegobe, dok se kod drugih postepeno javljaju umor, osećaj hladnoće, suva koža, zatvor, usporen rad srca ili poteškoće sa koncentracijom.
Zanimljivo je da sama prisutnost antitela ne mora automatski značiti da osoba ima izraženu hipotireozu. Zato se procena ne zasniva samo na jednom rezultatu analize. Lekari najčešće posmatraju kompletnu sliku – simptome, TSH i hormone štitaste žlezde, antitela, a po potrebi i ultrazvučni pregled. Upravo zbog toga dva čoveka sa sličnim laboratorijskim nalazima ne moraju imati isti tok bolesti niti zahtevati isti pristup.
Hašimoto se ne može izlečiti čajem, posebnom dijetom ili izbacivanjem jedne namirnice. Kada štitasta žlezda više ne proizvodi dovoljno hormona, standardno lečenje podrazumeva nadoknadu hormona štitaste žlezde, uz dozu koju određuje lekar i koju je potrebno povremeno kontrolisati. Ishrana, san, fizička aktivnost i upravljanje stresom mogu biti važni za opšte zdravlje, ali nisu zamena za propisanu terapiju.
