Time je Karađorđeva buna prerasla u opšti ustanak protiv osmanske vlasti, a ne samo u sukob sa odmetnutim janjičarskim vođama, dahijama. Ova bitka označila je ključnu prekretnicu u događajima koje je nemački istoričar Leopold Ranke nazvao Srpskom revolucijom.
Uspesi ustanika i zauzimanje gradova poput Užica i Karanovca zabrinuli su Portu u Istanbulu. Sultan Selim III prvo je uputio bosanskog vezira Bećir-pašu kako bi smirio situaciju. Po njegovom dolasku u Beograd, dahije su pobegle na ostrvo Ada Kale, gde ih je, po pašinom nalogu, u noći između 5. i 6. avgusta 1804. godine likvidirao vojvoda Milenko Stojković.
Međutim, pokušaji Bećir-paše da zauzda ustanike nisu uspeli usled velikog nepoverenja Srba. U međuvremenu, deputacija koju je Karađorđe poslao u Petrograd dobila je skromnu pomoć i obećanja, dok su pregovori sa Istanbulom zapali u ćorsokak.
Zbog toga je sultan za novog beogradskog pašu imenovao Nišliju Hafiz-pašu, poznatog po strogosti i odanosti Porti. Ustaničke vođe odlučile su da mu onemoguće ulazak u Beograd, uprkos pretnjama skadarskog Ibrahim-paše da će na njih poslati armiju od 100.000 ljudi. Kada se Hafiz-paša sa oko 15.000 vojnika uputio iz Niša ka severu, Srbi su ga dočekali na položajima kod Paraćina i Ivankovca.
Obranu na Ivankovcu, koja se prostirala na oko 200 hektara i obuhvatala tri palisadne utvrde, šančeve i dva reduta, osmislio je vojvoda Milenko Stojković. On je sa Petrom Dobrnjcem i Stojanom Kozarom predvodio oko 2.000 ljudi, dok je Karađorđe bio stacioniran kod Jagodine sa dodatnih 4.000 do 5.000 boraca. Manja pojačanja dovela su i resavske i homoljske vojskovođe poput Stevana Sinđelića, Ilije Stojišića, Milisava Crnorečanina i Pavla Matejića. Na liniji fronta dugoj 15 kilometara, ukupno 7.000 Srba suprotstavilo se više nego duplo brojnijoj i opremljenijoj osmanskoj vojsci.
Nakon što nije uspeo da podmiti Stojkovića, Hafiz-paša je ujutro 18. avgusta naredio napad konjice i pešadije na Ivankovac. Uprkos više od dvadeset neuspelih juriša tokom dana, osmanske snage su tek uveče zauzele jedan redut. Napadi su nastavljeni i narednih dana, ali su svi odbijeni. Trećeg dana borbi, osmanski komandant naredio je povlačenje ka Paraćinu. Te večeri, Hafiz-paša je ranjen topovskim projektilom, a ubrzo je preminuo na putu za Niš. Ova pobeda navela je sultana Selima III da objavi džihad protiv Srba, a boj na Ivankovcu ostao je zabeležen kao prelomni trenutak u borbi za oslobođenje.
