Zvezda koja se izdvaja u tami
Tokom jesenjih večeri na severnoj hemisferi, Fomalhaut se pojavljuje kao sjajna tačka na tamnom nebu, udaljena od drugih izrazito svetlih zvezda. Upravo zbog takvog izgleda dobila je nadimak „najusamljenija zvezda“, iako zapravo pripada višestrukom zvezdanom sistemu. Posmatrana sa Zemlje, deluje kao da samostalno sija u prostranstvu tame.
Fomalhaut je oko 15 puta sjajnija od Sunca, a njeno ime potiče od arapskog izraza fam al-hut, koji znači „usta ribe“. Nalazi se u sazvežđu Južne ribe, a u tradiciji koja se pripisuje staroj Persiji ubrajana je među četiri „kraljevske zvezde“, povezane sa stranama sveta. Zbog povezanosti sa jugom nazivana je i „čuvarom juga“.
Tri pojasa kosmičke prašine
Astronomi su posebno zainteresovani za Fomalhaut zbog njenog složenog sistema prašine i ostataka kosmičkih tela. Posmatranja svemirskog teleskopa Džejms Veb iz 2023. godine otkrila su tri koncentrična pojasa prašine oko zvezde, od kojih dva ranije nisu bila uočena. Smatra se da je materijal u tim pojasevima nastao u sudarima kometa i asteroida.
Posmatranja u srednjem infracrvenom delu spektra omogućila su naučnicima da registruju topliju prašinu bližu zvezdi i detaljnije prouče delove sistema koji ranijim instrumentima nisu bili jasno vidljivi.
„Naš Sunčev sistem ima asteroidni pojas između Marsa i Jupitera, kao i Kajperov pojas iza Neptuna. Fomalhaut ima nešto slično, ali u mnogo većim razmerama“, objašnjava Set Mekgovan, predsednik Adirondakskog centra i opservatorije za posmatranje neba u američkoj saveznoj državi Njujork.
Pojasevi se prostiru na udaljenosti od oko 14 milijardi milja od zvezde, što je približno 22,5 milijardi kilometara.
Tragovi planeta koje još ne vidimo
Oblik prstenova, njihove granice i praznine između njih mogli bi da ukažu na postojanje planeta koje kruže oko Fomalhauta. Iako astronomi ne moraju neposredno da vide takva tela, njihovo prisustvo moguće je naslutiti na osnovu gravitacionog uticaja na okolnu prašinu.
„Možda ne možemo direktno da vidimo same planete, ali možemo da uočimo dejstvo njihove gravitacije na materijal oko njih. To je pomalo kao kada vidimo talase na površini jezera i zaključimo da je nešto poremetilo vodu“, objašnjava Mekgovan.
Proučavanje ovakvih sistema pomaže naučnicima da bolje razumeju kako se formiraju i razvijaju planetarni sistemi i na koji način se njihova struktura menja tokom vremena. Fomalhaut zato predstavlja važnu priliku za istraživanje procesa koji su mogli da oblikuju i naš Sunčev sistem.
Kako pronaći Fomalhaut na jesenjem nebu
Fomalhaut je dovoljno sjajna da se vidi golim okom, a zbog malog broja drugih svetlih zvezda u njenoj neposrednoj blizini relativno lako se izdvaja. Za posmatranje je najbolje izabrati vedro jesenje veče i pogled usmeriti prema južnom horizontu, gde se zvezda nalazi nisko na nebu.
Može se pronaći i uz pomoć Velikog kvadrata Pegaza, prepoznatljivog obrasca koji čine četiri sjajne zvezde. Fomalhaut se nalazi znatno ispod njega, posmatrano prema južnom delu neba.
Iako na prvi pogled deluje usamljeno, ova zvezda okružena je prostranim sistemom kosmičkog materijala koji bi mogao da krije tragove još neotkrivenih svetova. Upravo zato njena prividna izolovanost predstavlja tek početak mnogo složenije astronomske priče.
