Od instant hrane do svemirske kuhinje
Kada je Jang Li-vej 2003. godine postao prvi kineski astronaut u svemiru, njegova misija trajala je manje od jednog dana, a obroci su se svodili na upakovanu hranu koja nije mogla da se zagreva.
Danas posada Tjangonga ima na raspolaganju uređaje za zagrevanje, pečenje i pripremu hrane, pa do toplog obroka može da dođe za manje od 20 minuta. Na meniju su kung pao piletina, mapo tofu, prženi pirinač, knedle, meso, povrće i kolači.
Hrana prilagođena bestežinskom stanju
Iza svakog obroka u orbiti stoje posebni zahtevi. Bestežinsko stanje utiče na mišiće i kosti, dok pomeranje telesnih tečnosti prema glavi smanjuje osećaj mirisa, zbog čega hrana astronautima često deluje bezukusnije.
Zato se obroci obogaćuju proteinima i kalcijumom, pažljivo se određuje količina soli i vlakana, a intenzivniji ukusi postižu se, između ostalog, soja sosom i koncentrisanim čili sosom. Istovremeno, posebni uređaji sprečavaju da mrvice, kapljice ili isparenja ugroze opremu stanice.
Ukus doma i u orbiti
Hrana ima i emotivnu vrednost, posebno tokom višemesečnih misija. Kineski stručnjaci zato prilagođavaju jelovnik poreklu i navikama članova posade, pa su tokom jedne misije pripremljene knedle sa morskim plodovima za astronautkinju koja je odrasla uz more, dok su drugom članu posade obezbeđena omiljena ljuta jela iz Sečuana. Sveže pečeni kolači takođe mogu da podsete astronaute na omiljene specijalitete iz rodnog kraja.
Od svemirske kuhinje do bašte na Mesecu
Kina sada pokušava da napravi sledeći korak – da deo hrane bude proizveden u samom svemiru. Od 2023. godine u orbiti se uzgajaju različite biljke, među njima zelena salata, šargarepa, krompir i pšenica, dok su astronauti eksperimentisali i sa uzgojem riba. Kako se Kina priprema za slanje ljudi na Mesec do 2030. godine, razvoj održivog sistema proizvodnje hrane postaje sve važniji. Ideja je da budući astronauti jednog dana mogu da uberu povrće iz sopstvene „bašte“ na Mesecu.
