Fermentacija je jedan od najstarijih načina pripreme i očuvanja hrane, a koristi se hiljadama godina širom sveta. Iako je nekada bila neophodna kako bi se namirnice sačuvale bez frižidera, danas je poznata i po brojnim zdravstvenim prednostima koje donosi organizmu.
Ovo je prirodan proces u kojem mikroorganizmi, poput korisnih bakterija i kvasaca, razgrađuju šećere i skrob iz hrane. Tokom tog procesa nastaju mlečna kiselina, alkohol ili druge supstance koje menjaju ukus, miris i teksturu namirnica, ali ih istovremeno štite od kvarenja.
Mnoge namirnice koje svakodnevno jedemo nastaju upravo fermentacijom. Kiseli kupus, kiseli krastavci, jogurt, kefir, sir, kiselo mleko, kombuha, soja sos, miso i kimči samo su neki od najpoznatijih primera. U Srbiji je fermentisani kiseli kupus posebno cenjen, ne samo zbog ukusa, već i zbog nutritivne vrednosti.
Jedna od najvećih prednosti fermentacije jeste to što doprinosi zdravlju creva. Korisne bakterije koje se nalaze u fermentisanoj hrani mogu pomoći u održavanju ravnoteže crevne mikroflore, što je važno za pravilno varenje, bolju apsorpciju hranljivih materija i normalno funkcionisanje imuniteta.
Važno je razlikovati prirodno fermentisanu hranu od industrijski ukiseljenih proizvoda. Povrće koje je konzervisano isključivo sirćetom nema iste karakteristike kao ono koje je prošlo prirodnu mlečnokiselinsku fermentaciju. Upravo u tom prirodnom procesu nastaju korisni mikroorganizmi i jedinjenja koja fermentisanu hranu čine posebnom.
Stručnjaci savetuju da se fermentisana hrana uvodi postepeno i u umerenim količinama, naročito ako je ranije nije bilo u ishrani. Osobe sa određenim zdravstvenim tegobama ili oslabljenim imunitetom trebalo bi da se posavetuju sa lekarom ili nutricionistom pre većih promena u ishrani.
