Australija je krajem prošle godine postala prva zemlja na svetu koja je zakonski ograničila pristup društvenim mrežama osobama mlađim od 16 godina. Zakon je predstavljen kao istorijski korak u zaštiti dece od štetnog sadržaja, zavisnosti od ekrana i negativnog uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje. Međutim, prvi rezultati pokazuju da sama zabrana nije donela promene kakve su vlasti očekivale.
Prema izveštaju regulatora za internet bezbednost „eSafety“, više od 80% dece uzrasta od 10 do 15 godina nastavilo je da koristi društvene mreže i tri meseca nakon stupanja zabrane na snagu, prenosi Tanjug. Pre uvođenja zakona gotovo 86% ispitanika koristilo je najmanje jednu platformu sa starosnim ograničenjem, dok je nakon zabrane taj procenat pao na nešto više od 81 odsto. Iako je zabeležen određeni pad, jasno je da ogromna većina maloletnika i dalje uspeva da pristupi platformama.
Jedan od glavnih razloga, prema autorima studije, jeste to što tehnološke kompanije nisu uspele da sprovedu dovoljno efikasnu proveru starosti korisnika. Mnogi mladi zadržali su postojeće naloge ili su bez većih problema otvorili nove, što pokazuje da zakon bez odgovarajuće tehničke primene ima ograničen domet.
Još jedan argument u prilog tome da zabrana nije ispunila očekivanja jeste činjenica da nije došlo do značajnijih promena u svakodnevnim navikama mladih. Istraživanje nije pokazalo primetan rast bavljenja sportom, fizičkom aktivnošću, umetnošću, druženjem sa porodicom ili učešćem u aktivnostima zajednice.
Autori studije upozoravaju i na moguće neželjene posledice. Ukoliko deca počnu da koriste skrivene ili anonimne naloge kako bi zaobišla zabranu, roditelji mogu imati još manji uvid u njihove aktivnosti na internetu nego ranije.
Ipak, bilo bi prerano zaključiti da je australijski eksperiment potpuno neuspešan. Reč je o prvim rezultatima dvogodišnjeg istraživanja, a vlada je već najavila oštrije kazne za tehnološke kompanije koje ne budu sprovodile zakon. Tek će naredni meseci pokazati da li će stroža kontrola i unapređena verifikacija uzrasta promeniti statistiku.
Za sada, međutim, prvi podaci šalju jasnu poruku: zakonska zabrana sama po sebi nije dovoljna. Bez pouzdane provere godina korisnika, odgovornosti tehnoloških platformi, digitalnog obrazovanja i aktivnog učešća roditelja, mladi veoma lako pronalaze način da zaobiđu ograničenja. Australijski primer zato pokazuje da je borba protiv prekomerne upotrebe društvenih mreža mnogo složenija od donošenja jednog zakona.
