Kako piše National Geographic, postoji hronično stanje poznato kao lipedem, koje karakteriše nesrazmerno nakupljanje masnog tkiva, najčešće na nogama, a ponekad i na rukama. Za razliku od uobičajenog viška kilograma, ovo stanje može biti praćeno bolom, osetljivošću i čestim pojavama modrica.
Lipedem je prvi put opisan još 1940-ih godina, ali je tek poslednjih godina počeo da dobija veću pažnju javnosti i naučne zajednice. Procene ukazuju da bi mogao da zahvati čak do 12 odsto žena, iako njegova stvarna rasprostranjenost još nije poznata. Dodatni problem predstavlja to što se lipedem često ne prepoznaje na vreme, pa se njegove karakteristike mogu pripisati gojaznosti ili celulitu.
Jedna od karakteristika lipedema jeste to što se masno tkivo uglavnom nakuplja simetrično, odnosno na obe strane tela. Najčešće su pogođene noge, dok stopala uglavnom ostaju pošteđena. Može se javiti i na rukama, kao i u donjem delu trupa. Zbog sličnosti sa drugim stanjima, naročito limfedemom, postavljanje dijagnoze može biti izazovno. Lipedem se pritom može javiti i kod osoba koje imaju gojaznost, što dodatno komplikuje prepoznavanje problema.
Istraživači još ne znaju tačno šta ga izaziva. Poznato je da se lipedem češće javlja u porodicama, ali do sada nije pronađen jedan konkretan gen koji bi bio odgovoran za njegovo nastajanje. Naučnici proučavaju i ulogu krvnih sudova, jer postoje pokazatelji da njihova povećana propustljivost i krhkost mogu doprineti karakterističnom oticanju. Simptomi se neretko prvi put pojavljuju ili postaju izraženiji tokom velikih hormonskih promena, poput puberteta ili menopauze.
Iako se lipedem smatra hroničnim stanjem, ne znači da će se kod svake osobe nužno pogoršavati istim tempom. Upravo zato stručnjaci nastoje da bolje razumeju šta se dešava u masnom i krvnom tkivu i kako bi se stanje moglo preciznije prepoznati i tretirati.
Priča o lipedemu pokazuje i koliko je važno ne posmatrati telo samo kroz broj na vagi. Veće razumevanje ovog stanja moglo bi da pomogne da osobe sa lipedemom ranije dobiju odgovarajuću dijagnozu i, što je najvažnije, objašnjenje za simptome koje su možda godinama pokušavale da razumeju.
