Pre nego što su satovi postali deo svakodnevnog života, ljudi su se u određivanju vremena oslanjali na ono što ih okružuje. Položaj Sunca i senke, zvona, ali i jednostavne naprave poput sunčanih, vodenih i peščanih satova pomagali su im da prate tok dana.
Sunce je bilo prirodni sat
Položaj Sunca bio je jedan od najjednostavnijih načina da se proceni koji je deo dana. Ljudi su posmatrali njegovo kretanje preko neba, ali i senke koje su predmeti stvarali.
Na tom principu nastali su i sunčani satovi. Štap ili drugi uspravni predmet stvarao je senku koja se tokom dana pomerala, pa je njen položaj mogao da pokaže koliko je dan odmakao.
Takvo određivanje vremena nije bilo precizno kao današnji satovi, ali za svakodnevni život često nije ni bilo potrebe za minutima i sekundama. Bilo je dovoljno znati da je jutro pri kraju, da se približava podne ili da je vreme za završetak dnevnih poslova.
Kako se vreme merilo kada zađe Sunce?
Noć je donela drugačiji izazov, pa su ljudi pronalazili načine da mere protok vremena i bez dnevne svetlosti. Jedan od njih bio je vodeni sat, koji je funkcionisao tako što je voda određenom brzinom prelazila iz jedne posude u drugu.
Postojali su i peščani satovi, kod kojih se vreme pratilo prema tome koliko je peska potrebno da prođe kroz mali otvor. Za sličnu namenu koristile su se i sveće – njihovo postepeno sagorevanje omogućavalo je da se proceni koliko je vremena prošlo.
Ove naprave nisu služile samo za svakodnevno određivanje dela dana. Mogle su da se koriste i kada je bilo potrebno izmeriti određeni vremenski period, na primer tokom nekog posla ili aktivnosti.
Zvona su označavala važne trenutke
U mestima gde su se čula crkvena zvona, ona su predstavljala još jedan način da ljudi znaju da je nastupio određeni deo dana. Zvuk se mogao čuti mnogo dalje od samog mesta na kojem se zvonik nalazio, pa je zvonjava bila svojevrsni javni pokazivač vremena.
Za ljude koji su živeli van gradova i većih naselja, prirodni ritam bio je još važniji. Izlazak i zalazak Sunca određivali su početak i kraj brojnih dnevnih aktivnosti, dok su ponašanje životinja i promene u prirodi takođe mogli da budu korisni pokazatelji.
Nije bilo važno znati tačan minut
Danas nam je precizno vreme potrebno gotovo svakog trenutka. Posao, škola, prevoz, sastanci i obaveze vezani su za tačne sate i minute. Nekada je svakodnevica bila organizovana drugačije.
Ljudi su vreme više vezivali za događaje nego za brojke. Znali su kada počinje dan, kada je vreme za obrok, kada se završavaju poslovi i kada dolazi vreme za odmor.
Način na koji su ljudi pratili vreme mnogo govori i o tome kako su nekada živeli. Bez stalnog gledanja na sat i preciznog planiranja svakog dela dana, njihov život bio je više usklađen sa prirodnim ritmom i svakodnevnim obavezama.
