Porez na prozore uveden je u Engleskoj 1696. godine, za vreme Vilijama III. Broj otvora na kući trebalo je da posluži kao pokazatelj imovinskog stanja. Pretpostavka je bila jednostavna: ko živi u većoj kući sa više prozora, može više i da plati.
Pored osnovnog nameta na kuću, za objekte sa većim brojem prozora naplaćivao se dodatni iznos.
Pravila i poreski pragovi menjali su se tokom vremena, ali je vlasnicima ostajao isti podsticaj da smanje broj otvora koji ulaze u obračun. Neki su zato prozore zazidavali.
Ušteda vlasnika, mrak za stanare
Zamisao da će porez više opteretiti bogate nije jednako funkcionisala svuda.
Siromašna porodica u maloj seoskoj kući mogla je da bude pošteđena dodatnog nameta. U gradovima su, međutim, radničke porodice često stanovale u velikim zgradama podeljenim na više zasebnih stambenih prostora.
Za potrebe oporezivanja takva zgrada mogla je da se računa kao jedna kuća.
Brojni prozori zato nisu nužno značili da iza njih živi jedan imućan vlasnik. Mogli su da pripadaju prostorijama u kojima je bilo smešteno više siromašnih domaćinstava.
Porez je plaćao vlasnik, ali su stanari osećali posledice. Zatvaranjem prozora smanjivao se njegov račun, dok su njihove sobe ostajale slabije osvetljene i provetrene. Trošak nameta mogao je da se prelije i na višu stanarinu.
Prema istorijskom pregledu britanskog parlamenta, poreska pravila podsticala su i gradnju objekata sa nedovoljnim brojem prozora.
I otvor bez stakla mogao je da se naplati
Dodatne probleme stvaralo je pitanje šta se uopšte smatra prozorom. U parlamentarnoj raspravi iz 1845. navedeni su slučajevi naplate poreza za podrumske otvore sa rešetkama, pa čak i otvor namenjen ubacivanju uglja. Prisustvo stakla nije bilo presudno.
Tako je i mali otvor u zidu mogao da postane predmet spora sa poreskim proceniteljem.
Porez je ukinut 1851. godine, posle dugotrajnog protivljenja kojem su se pridružili i lekari, upozoravajući na loše uslove života u prostorijama bez dovoljno svetlosti.
U britanskom Nacionalnom arhivu sačuvana je i potvrda o uplati iz 1755. godine, kao svedočanstvo ovog neobičnog sistema naplate.
Obrisi nekadašnjih prozora ostali su na pojedinim fasadama i nakon ukidanja nameta. Ipak, ne treba svaki zazidani otvor pripisivati porezu: kuće su tokom vekova menjane i iz drugih razloga, na šta upozorava organizacija Historic England.
Za neke od tih zidova, međutim, objašnjenje jeste bilo sasvim praktično, vlasniku je bilo jeftinije da plati zidara nego da nastavi da plaća prozor.
