Kada je jedan od braće preminuo, lekari su odlučili da pokušaju da ga odvoje od preživelog blizanca, nadajući se da će tako spasiti njegov život. Zahvat je bio izuzetno rizičan, naročito u vreme kada su mogućnosti hirurgije bile ograničene, a poznavanje anatomije i sprečavanja infekcija daleko od današnjih standarda.
Preživeli brat nastavio je da živi još tri dana nakon operacije. Iako pokušaj nije imao željeni ishod, ovaj slučaj ostao je zabeležen u vizantijskoj istorijskoj tradiciji kao svedočanstvo o nastojanjima tadašnjih lekara da se uhvate u koštac sa složenim medicinskim problemima.
Ovaj događaj podseća da su se lekari još u srednjem veku suočavali sa izazovima koji i danas zahtevaju izuzetno znanje, preciznost i pažljivo planiranje. Ipak, istorijski značaj ovog zahvata treba posmatrati u kontekstu vremena u kojem je izveden, kada su hirurške mogućnosti bile veoma ograničene.
