Fizička aktivnost i prirodni lek protiv stresa
Baštovanstvo zahteva stalan umereni fizički napor: od sadnje, orezivanja i zalivanja, do nošenja zemlje ili guranja kolica.
Samim tim postiže se umeren blagotvorni uticaj na kardiovaskularno zdravlje; umereno podizanje pulsa tokom rada u bašti pozitivno podstiče rad srca i krvnih sudova.
Ponavljajući pokreti i rad rukama smanjuju nivo hormona stresa, kortizola, a provođenje vremena u prirodi aktivira parasimpatički nervni sistem.
Baštovanstvo između ostalog priređuje multisenzorno iskustvo: miris zemlje, dodir listova, cvrkut ptica i vizuelno zelenilo šalju signal mozgu da je telo na sigurnom.
Smanjenje stresa samim tim direktno poboljšava kvalitet sna. Pored toga, kontakt sa mikroorganizmima iz zemljišta pomaže u regulaciji imunog sistema i smanjenju zapaljenskih procesa u organizmu.
Zašto je rad u bašti dobar za mozak
Benefiti ne zahtevaju teške fizičke poslove; čak i lagane aktivnosti poput sejanja i zalivanja daju merljive rezultate za mentalno zdravlje.
Prema brojnim studijama, pokazuju da učestali rad u bašti kod starijih osoba smanjuje rizik od razvoja demencije, dok kod već obolelih ublažava simptome depresije.
Niži nivo kortizola podstiče faktore rasta u mozgu, stvarajući bolje uslove za povezivanje neurona, dok uspeh u gajenju biljaka, poput izbijanja prve klice ili cvetanja aktivira moždani sistem nagrađivanja i oslobađa dopamin. Takođe, pojedine bakterije iz zemljišta mogu podstaći lučenje serotonina.
Briga o biljkama pruža osećaj postignuća, što je ključni faktor u borbi protiv anksioznosti i depresije.
Baštovanstvo i biološko podmlađivanje
Istraživanja direktno povezuju baštovanstvo sa dužim životnim vekom. Velike studije pokazuju da ljudi koji se redovno bave baštovanstvom imaju i do 22% niži rizik od smrtnosti.
Neka od najnovijih naučnih saznanja ukazuju na to da je čest rad u bašti u korelaciji sa dužim telomerama, zaštitnim strukturama na krajevima hromozoma koje se prirodno skraćuju starenjem. Dužina telomera je jedan od ključnih pokazatelja biološke starosti organizma.
Ovaj efekat je rezultat kombinacije dugoročno smanjenog stresa, redovne fizičke aktivnosti, ali i socijalnog povezivanja ukoliko se baštovanstvo praktikuje u zajednici.
