Pas se protegne, vlasnik se okrene i oboje nastave da spavaju. Takve situacije lako ostave utisak da je ljubimac odgovoran za nemirnu noć. Istraživači su zato pratili pokrete ljudi i njihovih pasa, umesto da se oslone samo na jutarnji utisak vlasnika.
U časopisu „PLOS One“ učestvovalo je 25 odraslih vlasnika i 38 pasa. Tokom približno četiri nedelje ljudi su nosili senzore na ručnom zglobu, a psi na ogrlici. Neki su redovno delili krevet sa psom, drugi povremeno, dok treći nisu imali tu naviku.
Ko je prvi promenio položaj
Kod parova čija je noćna aktivnost bila povezana, češće se prvo pomerio čovek, a zatim pas. To ukazuje na međusobno usklađivanje tokom noći, ali samo redosled pokreta nije dokaz da je jedno probudilo drugo.
Praćenjem nisu utvrđene statistički značajne razlike u trajanju i efikasnosti ljudskog sna povezane sa deljenjem kreveta sa psom. Efikasnost ovde označava procenjeni deo vremena provedenog u spavanju tokom perioda predviđenog za san.
Osećaj sigurnosti i utisak o spavanju
Oko 72 odsto učesnika navelo je da se oseća sigurnije kada su psi uz njih dok spavaju. Istovremeno, vlasnici više pasa prijavljivali su lošiji subjektivni kvalitet sna, iako se takva razlika nije jasno pokazala u merenjima.
Dakle, osećaj posle buđenja i podaci sa uređaja nisu se uvek poklapali. Blizina ljubimca nekome prija, ali to ne znači da će svako podjednako dobro spavati uz njega.
Rezultati ne važe automatski za svakog psa i vlasnika
U istraživanju su učestvovali samo haskiji i malamuti, bez prijavljenih zdravstvenih problema koji bi uticali na aktivnost. Uzorak je mali, a nije postojala ni grupa ljudi bez pasa.
Senzori su beležili pokrete, ne moždanu aktivnost i faze sna. Kod pasa su zato istraživači govorili o aktivnosti i neaktivnosti, a ne o pouzdano utvrđenom spavanju.
Studija daje razlog da preispitamo pretpostavku da pas u krevetu obavezno kvari san. Ipak, nije utvrdila da zajedničko spavanje poboljšava odmor niti da odgovara svakom domaćinstvu.
