Savremeni hrišćanski svetitelj, starac Pajsije Svetogorac, često je govorio o tome kako čovek treba da se bori sa trenucima duševne težine, tuge i pometnje. Jedan od njegovih najpoznatijih i najjednostavnijih saveta za takva stanja glasio je: pao u tugu – počni da poješ.
Tuga kao zamka duhovnog neprijatelja
Prema rečima starca Pajsija, tuga i ravnodušnost, potištenost, retko dolaze od Boga. One su najčešće posledica pomisli koje nam ubacuje đavo kako bi nas onesposobio, oduzeo nam radost i odvojio nas od molitve.
Kada je čovek tužan, njegova duša postaje teška, a um zamagljen. U takvom stanju klasična, umna molitva često ide teško jer su misli već zarobljene negativnim osećanjima. Zato je starac Pajsije predlagao „lek” koji deluje direktno na srce i emocije – pojanje i duhovne pesme.
Zašto baš pojanje?
Starac Pajsije je objašnjavao da pojanje naglas ima nekoliko snažnih dejstava na ljudsku dušu:
Dok čovek poje ili peva tropare i crkvene pesme, um mora da se usmeri na reči i melodiju. Time se prekida niz mračnih pomisli koje stvaraju tugu.
Melodija i duhovni tekst deluju poput melema na ranjeno srce. Pojanje unosi nebesku radost i od goni demonstrativnu težinu iz grudi.
Crkvene pesme nisu obične pesme, one u sebi nose blagodat i molitveni duh svetitelja kojima su posvećene. Kada pojemo, mi prizivamo Božiju prisutnost koja razbija mrak tuge.
„Kada vidiš da te hvata tuga ili težina, nemoj sedeti skrštenih ruku i prepuštati se mislima. Ustani, počni da poješ! Otpoj Dostojno jest, neki tropar ili bilo koju duhovnu pesmu koju znaš. Saznaćeš kako tuga beži čim se razlegne pesma Bogu.”
Praktičan savet za svakodnevni život
Starac nije naglašavao da čovek mora imati savršen glas ili muzičko obrazovanje. Važno je samo da pesma dolazi iz srca,makar to bilo i poluglasno šaputanje ili jednostavan napev u sopstvenoj sobi.
Pojanje u trenucima tuge deluje kao duhovni oružani odgovor: umesto da se predamo očajanju, mi izabiramo slavljenje Boga. Prirodna posledica toga jeste promena unutrašnjeg stanja, tuga ustupa mesto miru, nadi i vaskršnjoj radosti.
