Efrosinija je odrasla u Aleksandriji, u imućnoj hrišćanskoj porodici. Od mladosti je želela da život posveti Bogu, pa je, umesto braka, izabrala monaški put.
Prema žitiju, obukla je mušku odeću i u manastir došla pod imenom Izmaragd, predstavljajući se kao evnuh. Njenu posvećenost postu, molitvi i monaškoj disciplini posebno ističe crkveno predanje.
Susret sa ocem posle 38 godina
Njen otac Pafnutije dugo je tugovao za nestalom ćerkom. Posle 38 godina njenog monaškog života došao je u manastir, gde ga je iguman uputio Izmaragdu radi duhovne utehe.
Efrosinija je prepoznala oca, ali on nije znao ko je pred njim. Zamolila ga je da se vrati za tri dana. Prilikom sledećeg susreta zatekao ju je na samrtnoj postelji, kada mu je otkrila da je njegova ćerka. Ubrzo se upokojila.
Pafnutije je potom i sam prihvatio monaški život i nastanio se u njenoj keliji.
Praznik kao podsećanje na veru i istrajnost
Život Svete Efrosinije u crkvenom predanju predstavlja primer odanosti veri i istrajnosti u izabranom putu. Njen praznik može biti povod za molitvu, sabiranje misli i traženje duhovne utehe u teškim trenucima.
Napomena za redakciju: Izostavljena je nepotvrđena tvrdnja da vernici danas „moraju” otići u crkvu i da određene reči garantuju mir i snagu. Žitije takođe ne navodi da je svetiteljka umrla od tuge, već da je ocu otkrila identitet na samrtnoj postelji.
