U zapisima se pojavljuju različite verzije tih upozorenja, a u jednoj se čak razlikuje ko je „kriv“ ako na svadbi pada kiša pre podne, a ko ako pada posle podne.
Za stolom je, sudeći po zabeleženim verovanjima, trebalo paziti na mnogo više od toga da se jelo ne prospe. Ugao stola povezivao se sa ženidbom i udajom, prosuta so sa svađom, a napukla pogača sa dolaskom gostiju.
Neka od tih upozorenja stala su u kratku rečenicu koju je lako zapamtiti i ponoviti. Ipak, njihove verzije nisu svuda iste, pa je važno razlikovati ono što je zapisano u pojedinom kraju od navodnog pravila koje je važilo za sve.
Sedenje na ćošku stola i udaja
U pregledu narodnih verovanja o jelu i piću, koji je objavio Radio Republike Srpske, navodi se da osoba koja tokom obroka sedi na uglu stola neće moći da se oženi ili uda.
Dakle, u toj zabeleženoj verziji upozorenje se odnosi i na muškarce i na žene. Mesto na kojem je neko seo dobija značenje predskazanja o budućem braku. Sam zapis, međutim, ne objašnjava kada je verovanje nastalo niti zašto je baš ugao stola smatran nepovoljnim.
„Ne grebi šerpu, padaće ti kiša na svadbi“
Drugo upozorenje odnosi se na grebanje šerpe, odnosno uzimanje ostataka hrane iz posude.
U prikazu knjige „Srpska narodna jela i pića“, objavljenom na portalu Nova.rs, navedena je izreka: „Ne grebi šerpu, padaće ti kiša na svadbi.“
Ovde je bitan baš izraz „grebati šerpu“. U tom navodu nije reč o svakom probanju hrane tokom kuvanja, već o konkretnoj radnji kojoj se pripisivala posledica na budućem venčanju.
U Resniku se gledalo i kada je kiša počela
U hronici „Resnik za sva vremena“ zapisano je detaljnije tumačenje ovog verovanja.
Ako bi kiša na dan svadbe padala pre podne, pripisivalo se to mladoženji koji je tokom momkovanja grebao šerpe. Ako bi padala posle podne, ista radnja pripisivala se mladi.
Ovaj lokalni zapis pokazuje da upozorenje o šerpi nije bilo vezano isključivo za devojke. U resničkoj verziji i mladoženja je mogao da bude predmet zadirkivanja zbog pokislih svatova.
Prosuta so, mrvice i gosti
Uz verovanja o braku, beležena su i ona koja su najavljivala događaje u kući. U pregledu RTRS-a prosuta so povezuje se sa mogućom svađom, dok pogača koja tokom pečenja pukne po sredini najavljuje goste.
Posebna pažnja posvećivala se hlebu i mrvicama. Mrvice je, prema jednom navodu, trebalo dati živini i pticama, dok se njihovo čišćenje golom rukom povezivalo sa siromaštvom.
To su zabeležena narodna tumačenja svakodnevnih postupaka. Ni mesto za stolom ni grebanje šerpe ne određuju brak ili vreme na svadbi, ali same izreke ostaju zanimljive zbog toga koliko su konkretne — i koliko različitih verzija imaju.
Šta se govorilo u vašoj kući? Da se sa ćoška nećete udati, da će zbog šerpe pokisnuti svatovi ili nešto sasvim drugo? Napišite i iz kog kraja pamtite to verovanje.
