Jesenje, odnosno Miholjske zadušnice, obeležavaju se u subotu pred Miholjdan. Posvećene su upokojenima, a u središtu ovog dana nalaze se molitva, sećanje i dobra dela učinjena u njihov spomen.
Zadušnice se uvek obeležavaju subotom, danom koji je u pravoslavnoj tradiciji posebno posvećen pomenu preminulih.
Šta ako ne možete da odete na groblje
Ako su vaši najmiliji sahranjeni daleko ili iz drugih razloga ne možete da posetite njihov grob, možete otići u crkvu, zapaliti sveću i predati imena upokojenih za pomen.
Nemogućnost odlaska na groblje ne sprečava molitveno sećanje na pokojnika. Ukoliko niste u mogućnosti ni da odete u hram, svoje preminule možete pomenuti u molitvi kod kuće.
Suština Zadušnica nije u tome koliko smo hrane pripremili ili koliko je običaja ispoštovano, već u molitvi za pokoj duša onih kojih se sećamo.
Šta se nosi u crkvu za Zadušnice
Na Zadušnice se u hramovima služe Sveta liturgija i parastos. Za pomen se uobičajeno pripremaju: kuvano žito, odnosno koljivo, crno vino, sveća, spisak imena upokojenih za molitveno pominjanje.
O načinu predavanja imena i vremenu bogosluženja najbolje je raspitati se u svojoj parohiji.
Žito u pravoslavnoj tradiciji simbolizuje nadu u vaskrsenje i večni život. Sveća predstavlja svetlost Hristovu, dok se vino koristi prilikom molitvenog prelivanja žita.
Obilazak grobova i sećanje na najmilije
Vernici na Zadušnice obilaze grobove svojih bližnjih, uređuju grobna mesta i pale sveće. Sa sveštenikom se može dogovoriti pomen na groblju.
Narodni običaji razlikuju se od mesta do mesta, ali obilne trpeze i ostavljanje hrane na grobu nisu suština ovog dana. Sećanje na pokojnika može se izraziti i pomoći nekome kome je ona potrebna — darivanjem hrane, prilogom ili drugim dobrim delom.
Molitva i milosrđe imaju prednost nad raskošnim obeležavanjem.
Dan posvećen molitvi, ljubavi i nadi
Zadušnice su prilika da se setimo roditelja, rođaka, prijatelja i svih ljudi koji su ostavili trag u našem životu.
U pravoslavnom shvatanju, molitveno sećanje na preminule izraz je ljubavi koja ne prestaje njihovom smrću. Zato je najvažnije da ih pomenemo sa poštovanjem i molitvom, bez obzira na to da li smo u mogućnosti da dođemo do njihovog groba.
Istog dana je i pomen Svetog mučenika Kalistrata
Srpska pravoslavna crkva 10. oktobra obeležava i Svetog mučenika Kalistrata i njegove sapatnike.
Prema crkvenom predanju, Kalistrat je bio vojnik rodom iz Kartagine koji je stradao zbog hrišćanske vere u vreme cara Dioklecijana. Sa njim se pominje i 49 vojnika koji su prihvatili hrišćanstvo i postradali ne odrekavši se vere.
