Žito ili koljivo jedan je od najprepoznatljivijih običaja srpske krsne slave. Priprema se od kuvanog pšeničnog zrna, a iako se danas često doživljava kao neizostavni deo slavske trpeze, njegovo značenje je dublje od samog posluženja.
Pšenica je kroz hrišćansku tradiciju simbol života, smrti i vaskrsenja. Zrno koje se polaže u zemlju naizgled nestaje, ali iz njega nastaje novi život, pa upravo zbog toga pšenica predstavlja veru u vaskrsenje i večni život. Kuvano žito za slavu zato podseća i na prolaznost čoveka, ali i na nadu da se život smrću ne završava.
U srpskim domovima žito se tradicionalno priprema za slavu, a domaćini ga nose u crkvu na osvećenje. Priprema može da se razlikuje od kuće do kuće, negde se dodaju orasi, šećer i vanila, dok se danas mogu pronaći i savremenije varijante. Ipak, osnovni simbol ostaje isti: zrno pšenice kao znak života koji se obnavlja.
Kada porodica obeležava krsnu slavu, ona ne slavi samo svog svetitelja već čuva i vezu sa generacijama koje su običaj prenosile dalje.
