Posebno mesto u običajima vezanim za ovaj praznik zauzima grožđe. Ovo voće se na mnogim trpezama izdvaja kao simbol završetka jednog ciklusa, obilja i zahvalnosti za plodove vinove loze.
Grožđe kao simbol plodnosti i blagostanja
U narodnim običajima grožđe na jesenji Krstovdan nosi posebnu simboliku. Verovalo se da predstavlja sreću, napredak i blagostanje, jer upravo u ovo vreme vinova loza daje svoj puni rod.
Zbog toga se grožđe često jelo na ovaj dan kao znak zahvalnosti za proteklu godinu i kao želja za zdravljem i dobrim plodovima u vremenu koje dolazi.
Svako zrno grožđa u narodnom shvatanju nosilo je poruku zajedništva i nade da će naredni period biti ispunjen slogom, zdravljem i obiljem.
Običaj deljenja grožđa među porodicom i komšijama
U pojedinim krajevima Srbije zadržao se običaj da se grožđe deli sa najbližima. Nakon odlaska u crkvu i obeležavanja praznika, domaćini bi iznosili grožđe i nudili ga porodici, prijateljima i komšijama, uz želje za zdravlje i blagostanje.
Posebno se ovaj običaj čuvao u nekim delovima Banata, gde se grožđe delilo kao znak pažnje i zajedništva.
Prema narodnom verovanju, slatko i lepo grožđe simbolizovalo je dobru i rodnu godinu, dok je samo darivanje predstavljalo način da se sreća i blagostanje podele sa drugima.
Praznik koji povezuje veru, prirodu i tradiciju
Jesenji Krstovdan kroz vekove je ostao dan koji povezuje verske običaje sa životom ljudi na selu, posebno sa završetkom poljskih radova i berbom.
Grožđe tako nije samo voće na prazničnoj trpezi, već deo tradicije koja podseća na zahvalnost, porodicu i vrednosti koje se prenose generacijama.
