Dok se jabuke i kruške jedu čim sazru, sa mušmulom treba sačekati. Ona se bere kasnije tokom jeseni, ali ni tada uglavnom nije spremna za jelo.
Plod mora dodatno da omekša, što se može dogoditi posle hladnih dana ili tokom čuvanja.
Zbog toga onaj ko prvi put proba tvrdu mušmulu lako može da zaključi da u njoj nema ničeg posebnog.
Voće koje traži strpljenje
Mušmula je stara voćna vrsta, ali se retko gaji u velikim zasadima. Jedan stručni rad o njoj govori kao o zapostavljenom voću koje se uglavnom može naći kao pojedinačno stablo u vrtu, među drugim voćkama.
Njena neobičnost je u tome što najbolji ukus dobija onda kada mnogom drugom voću već ne bismo dali šansu. Plod potamni, blago se smežura i postane mekan. To nije samo promena izgleda: tokom dozrevanja smanjuje se oporost, a unutrašnjost postaje slađa.
Prema objašnjenju Kraljevskog hortikulturnog društva, dobro dozrela mušmula treba da bude mekana i prijatnog mirisa.
Kako da joj pružite šansu
Ako kupite tvrde mušmule, nemojte ih odmah otpisati. Neoštećene plodove rasporedite tako da se ne dodiruju i ostavite ih na hladnom, provetrenom mestu. Proveravajte ih povremeno, jer neće sve omekšati istog dana. Plodove sa vidljivom plesni odbacite.
Zrela mušmula može da se jede kašičicom: otvori se plod, a meka unutrašnjost odvoji od kožaste ljuske i semenki.
Koristi se i za voćne namaze, pa se tako među proizvodima jednog domaćeg gazdinstva našao i džem od mušmule.
Ako se odlučite da je ukuvate, razliku između džema i pekmeza određuje način pripreme, a ne samo gustina.
Mušmula verovatno neće postati voće koje ćete kupovati svake nedelje. Ali vredi je probati u pravo vreme.
Njena posebnost se ne otkriva prvim pogledom, već tek kada joj date vremena da sazri.
