Jedan od razloga zašto se osećamo drugačije jeste to što dani postaju kraći, a vremena provedenog na prirodnom svetlu sve je manje.
Svetlost ima važnu ulogu u podešavanju našeg unutrašnjeg sata, odnosno cirkadijalnog ritma, koji utiče na to kada smo budni, a kada nam se spava.
Ipak, uporan umor ne treba automatski pripisivati jeseni. Nekada je razlog jednostavno nedovoljno sna ili manje kretanja, dok u drugim slučajevima iza njega može da stoji zdravstveni problem.
Manje svetla utiče na naš unutrašnji sat
Naš organizam prati približno 24-časovni ritam koji određuje kada smo budni i aktivni, a kada je vreme za odmor.
Dnevna svetlost je jedan od glavnih signala koji pomažu da taj ritam ostane usklađen sa smenom dana i noći. Kada uveče postane mračnije, organizam počinje da luči više melatonina, hormona koji učestvuje u pripremi tela za spavanje. Jutarnja svetlost, sa druge strane, pomaže da se razbudimo.
Zbog toga tamna jesenja jutra nekima zaista mogu teže da padnu nego ona tokom leta.
San se menja i sa godišnjim dobima
Promene koje osećamo nisu nužno samo stvar utiska. Jedno istraživanje u kojem je praćen san više od 500 studenata pokazalo je da su tokom jeseni i zime odlazili na spavanje i ustajali nešto kasnije nego tokom leta. Količina dnevne svetlosti bila je jedan od faktora povezanih sa tim pomeranjem ritma sna.
Još veća analiza podataka sa uređaja za praćenje sna pokazala je da su ljudi na severnoj hemisferi tokom zime u proseku spavali nešto duže nego leti. Razlike nisu bile velike, u pojedinim područjima oko 15 do 25 minuta – ali pokazuju da godišnje doba ipak može da utiče na naše navike.
To, naravno, ne znači da je svima tokom jeseni potrebno više sna. Mnogo zavisi od životnog ritma, vremena provedenog napolju i svakodnevnih navika.
Zašto smo pospani čak i kada dovoljno spavamo?
Broj sati provedenih u krevetu nije jedino što određuje koliko ćemo energije imati tokom dana.
Ako ustajemo dok je napolju još mračno, radni dan provodimo u zatvorenom, a kući se vraćamo nakon zalaska sunca, možemo biti izloženi mnogo manjoj količini dnevnog svetla nego tokom leta.
Uz to, kada vreme zahladi, često se i manje krećemo. Više vremena provodimo kod kuće, ređe odlazimo u duge šetnje i lakše upadamo u rutinu sa manje fizičke aktivnosti.
A upravo svakodnevno kretanje može da doprinese boljem snu, raspoloženju i osećaju energije.
„Jesenji umor“ nije isto što i sezonska depresija
Nekoliko dana tokom kojih smo pospaniji i manje raspoloženi nije isto što i sezonski afektivni poremećaj.
Reč je o obliku depresije koji se javlja po sezonskom obrascu, najčešće tokom kasne jeseni i zime. Osim izraženog manjka energije, mogu se javiti sniženo raspoloženje, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale, poteškoće sa koncentracijom, duže spavanje, promene apetita i povlačenje iz društva.
Zato povremenu jesenju pospanost ne treba odmah poistovećivati sa ovim poremećajem. Ključna razlika je u tome koliko dugo simptomi traju i koliko utiču na svakodnevni život.
I san i mentalno zdravlje mnogo su povezaniji nego što nam se ponekad čini.
Šta može da pomogne kada dani postanu kraći?
Nisu potrebne velike promene. Boravak napolju tokom dana, naročito dok još ima prirodnog svetla, može pomoći organizmu da lakše održava svoj dnevni ritam. Korisno je i da vreme odlaska na spavanje i buđenja bude približno isto iz dana u dan.
Redovno kretanje, manje jakog svetla neposredno pred spavanje i izbegavanje većih količina kofeina kasno u toku dana takođe mogu da pomognu.
Važno je obratiti pažnju i na kvalitet sna, jer čak i dovoljno dug san ne mora uvek da bude i kvalitetan.
Kada umor više nije samo „jesenji“?
Nije svaki dugotrajan umor posledica promene godišnjeg doba. Ako traje nekoliko nedelja, ne prolazi ni nakon odmora ili počinje da utiče na posao i svakodnevne obaveze, dobro je razgovarati sa lekarom.
Posebnu pažnju treba obratiti ako se zajedno sa umorom javljaju neobjašnjiv gubitak telesne težine, lupanje srca, otežano disanje, izrazita žeđ, velike promene raspoloženja ili glasno hrkanje praćeno prekidima disanja tokom sna.
U takvim slučajevima potrebno je isključiti druge moguće uzroke, među kojima mogu biti anemija, poremećaji rada štitne žlezde, dijabetes ili apneja u snu.
Jesen nas može usporiti, ali nije uvek krivac
Kraći dani, manje svetla i više vremena provedenog u zatvorenom prostoru mogu da utiču na naš ritam i učine da se tokom jeseni osećamo nešto pospanije.
Kod nekih ljudi to traje kratko i organizam se jednostavno prilagodi promeni sezone.
Ali kada umor postane uporan, ne bi ga trebalo automatski pripisivati vremenu. Dobar san, više kretanja i boravak na dnevnom svetlu mogu pomoći, ali ako ni tada nema poboljšanja, vredi potražiti drugi razlog.
