Obrazovanje žena u Srbiji 19. veka bilo je tek u razvoju, a put do ravnopravnog školovanja bio je dug i težak. U vremenu kada se smatralo da je ženama prvenstveno mesto u kući, mogućnost da devojke sede u školskoj klupi predstavljala je veliki korak napred.
Put do obrazovanja nije promenila jedna osoba niti jedna odluka. On se odvijao postepeno, kroz prve propise, otvaranje škola za devojčice i rad žena koje su se zalagale da obrazovanje postane dostupnije.
Prvi koraci ka obrazovanju devojčica
Jedan od važnih koraka napravljen je 1842. godine, kada je odobreno školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila odobreno je Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić da otvore školu za žensku decu. Nekoliko godina kasnije, 1845. godine, počela je sa radom škola za žensku decu u Paraćinu, dok je 1846. otvorena i škola u Beogradu.
Ipak, obrazovanje devojčica tada nije bilo izjednačeno sa obrazovanjem dečaka. U jednom od prvih zakona Kneževine Srbije iz 1844. godine školovanje devojčica bilo je posebno regulisano, pa je bilo predviđeno da pohađaju posebne škole. Ukoliko takvih škola nije bilo, devojčice nisu mogle da nastave školovanje zajedno sa dečacima nakon navršene desete godine.
To pokazuje koliko je put do ravnopravnog obrazovanja bio dug. Ipak, otvaranjem prvih škola napravljen je temelj za promene koje će uslediti tokom druge polovine 19. veka.
Katarina Milovuk i Viša ženska škola
Jedna od najznačajnijih ličnosti u razvoju obrazovanja žena u Srbiji bila je Katarina Milovuk. Sa samo 19 godina postala je upravnica novoosnovane Više ženske škole u Beogradu, 1863. godine, i na toj funkciji ostala tri decenije.
Milovuk se zalagala za obrazovanje žena u vremenu kada je njihovo školovanje i dalje nailazilo na otpor patrijarhalne sredine. Pod njenim rukovodstvom školovale su se i žene koje će kasnije ostaviti trag u različitim oblastima, među njima slikarka Nadežda Petrović, Maga Magazinović i Draga Ljočić.
Njen rad nije se završavao u školi. Katarina Milovuk osnovala je Beogradsko žensko društvo 1875. godine, pokrenula časopis „Domaćica“, a 1879. i žensku Radeničku školu namenjenu devojkama iz siromašnih porodica. Bila je i jedna od osnivačica „Kola srpskih sestara“.
Širenje obrazovanja žena u Srbiji
Iako su prve škole otvorile vrata obrazovanju devojčica, mogućnosti za njihovo dalje školovanje dugo su bile ograničene. Važan pomak napravljen je 1863. godine osnivanjem Više ženske škole u Beogradu, koja je devojkama omogućila da nastave obrazovanje nakon osnovne škole. Škola je imala važnu ulogu i u obrazovanju budućih učiteljica, pa su njene učenice kasnije imale priliku da se uključe u prosvetni i javni život.
Vremenom su se mogućnosti za školovanje žena širile. Devojke su dobijale pristup i višim nivoima obrazovanja, a početkom 20. veka otvorene su i prve ženske gimnazije. Time se obrazovanje žena postepeno pomeralo izvan okvira osnovnog školovanja i postajalo važan deo njihovog društvenog položaja.
Školovanje žena u Srbiji tokom nekoliko decenija doživelo je velike promene. Prve škole za devojčice postavile su temelje za razvoj ženskog obrazovanja, koje je vremenom ženama pružilo mogućnost da nastave školovanje, grade karijeru i zauzmu vidljivije mesto u javnom životu.
