Iako izgledom podseća na klasičan krompir, batat botanički pripada potpuno drugoj porodici biljaka i donosi znatno bogatiji nutritivni profil.
Zbog visokog sadržaja beta-karotena (koji se u organizmu pretvara u vitamin A), vlakana, vitamina C i kalijuma, batat odlično utiče na vid, imunitet i varenje.
Pored toga, ima niži glikemijski indeks od običnog krompira, što znači da sporije podiže nivo šećera u krvi i pruža dugotrajniji osećaj sitosti.
Slanije varijante: Od hrskavih pomfrita do bogatih potaža
Zahvaljujući svojoj strukturi, batat se u slanim jelima ponaša izuzetno zahvalno:
Potaži i krem čorbe: Kada se skuva sa šargarepom, crnim lukom i malo đumbira, pa izblendira, batat daje savršeno kremast potaž svilenkaste teksture.
Pečeni štapići (pomfrit): Isečen na štapiće, preliven sa malo maslinovog ulja i začinjen dimljenom paprikom, belim lukom u prahu i ruzmarinom, peče se u rerni na visokoj temperaturi dok ne postane hrskav spolja, a mekan iznutra.
Punjeni batat: Pečen u ljusci u rerni, batat se raseče i puni crnim pasuljem, kukuruzom, sirom ili mlevenim mesom, čime se dobija kompletan i sitan obrok.
Slatka iznenađenja: Deserti sa prirodnom sladošću
Prirodna slatkoća batata čini ga fantastičnom bazom za zdrave slatkiše:
Kremovi i brauni: Kuvani ili pečeni batat izblendiran sa kakao prahom, medom i malo putera od kikirikija pretvara se u gusti čokoladni puding ili osnovu za sočne čokoladne braunije bez brašna.
Pire za palačinke i kaše: Izgnječeni batat može se umešati u smesu za američke palačinke ili jutarnju ovsenu kašu uz dodatak cimeta, oraščića i javorovog sirupa.
Pite i mafini: Slično bundevi, batat je odličan nadev za jesenje pite, tarteve i sočne mafine sa orašastim plodovima.
Bilo da ga pečete, kuvate ili pasirate, batat je jedna od retkih namirnica koja podjednako lako spaja vrhunski ukus i vrhunsko zdravlje.
