Sve je počelo sredinom 13. veka, u vreme vladavine kralja Stefana Uroša I Nemanjića. Očekujući dolazak svoje buduće supruge, francuske princeze Jelene Anžujske, srpski vladar je želeo da joj priredi doček koji će ublažiti njen osećaj tuđine i učiniti da se u novoj domovini oseća kao kod kuće. Po njegovom naređenju, duž krševite i surove klisure reke Ibra posađene su hiljade stabala plavog i ljubičastog jorgovana. Zamisao je bila da predeo podseća na njenu rodnu Provansu i da prvi pogled na novu domovinu bude obojen mirisom i raskošnim cvetom.
Kada je mlada princeza stigla u Srbiju, dočekala ju je cvetna dolina kakva nikada pre nije viđena na ovim prostorima. Gest kralja Uroša I ostao je zabeležen kao jedan od najlepših činova ljubavi u srpskoj istoriji, a Jelena Anžujska je ubrzo postala jedna od najvoljenijih srpskih kraljica. Kao velika ktitorka, prosvetiteljka i vladarka, podigla je manastir Gradac i osnovala prvu školu za devojke u tadašnjoj Srbiji. Jorgovani su nastavili da cvetaju decenijama i vekovima nakon njene smrti, ostajući trajni prirodni spomenik jednoj velikoj istorijskoj epohi.
Bogatu toponimiju Srbije oplemenjuju upravo ovakvi poetični nazivi, koji podsećaju na raskošnu baštinu naše istorije, kulture i jezika. Dolina jorgovana do danas nosi neprolaznu simboliku gostoprimstva i ljubavi, čuvajući sećanje na susret dveju kultura u srcu nemanjićke države.
