Srpski pčelari izvezli su gotovo tri tone meda na tržište Kine, čime je zvanično započet plasman domaćeg meda na ovo veliko azijsko tržište. Proceđeno je da bi nastavak i širenje izvoznih aktivnosti u narednom periodu mogli da donesu značajan skok otkupnih cena meda u Srbiji i to za 30 do 50 odsto.
Otvaranje kineskog tržišta omogućeno je usaglašavanjem veterinarskih sertifikata između dve zemlje, kao i uspešnom registracijom pogona „Naš med” u Kini, što pčelarima pruža priliku za stabilniji plasman po povoljnim cenama.
Iako su prinosi po regionima bili prilično neujednačeni, pčelarska 2026. godina ocenjuje se kao znatno bolja u poređenju sa prethodnim sezonama.
Bagremov med je bio najzastupljeniji ove godine. Ovu sezonu obeležili su istorijski visoki, rekordni prinosi lipe. Međutim, ukupne količine su ograničene jer u Srbiji nema dovoljno lipovih šuma, a samo manji broj pčelara seli svoje košnice na ovu pašu.
Uprkos solidnim rezultatima u ovoj godini, klimatske promene sve više skraćuju periode paše, a suše i nedostatak polena otežavaju pripremu pčelinjih društava za zimovanje.
Značaj pčelarstva prevazilazi samu proizvodnju meda i pčelinjih proizvoda. Zbog oprašivanja poljoprivrednih kultura koje obavljaju pčele, ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji godišnje je veća za više od 600 miliona evra.
