Krenuli ste u prodavnicu po nekoliko namirnica, a na kasi shvatili da ste kupili mnogo više. U tekstu za The Conversation, istraživač Filip Bejker objašnjava kako supermarketi usmeravaju pažnju kupaca. Njegovi primeri polaze od australijskih prodavnica.
Proizvodi koje prve primetimo
Artikli u visini očiju lakše privlače pažnju. Slatkiši i šarena pakovanja namenjena deci mogu biti postavljeni niže, upravo tamo gde ih najmlađi najbolje vide.
Put do osnovnih namirnica vodi pored drugih ponuda
Kada su mleko, hleb ili jaja udaljeni od ulaza, usput prolazimo pored dodatnih polica i akcijskih proizvoda.
Ponuda koju je „šteta propustiti“
Akcije poput „kupi dva, treći dobijaš besplatno“ mogu da nas navedu da uzmemo veću količinu nego što smo planirali.
Privlačna poruka na pakovanju
Oznake poput „prirodno“ ili „bogato proteinima“ mogu da ostave dobar utisak o celom proizvodu, iako ne govore sve o njegovom sastavu.
Još jedna sitnica na kasi
Čokoladice, grickalice i pića uz kasu olakšavaju poslednju, neplaniranu kupovinu dok čekamo red.
Kako proveriti da li je ponuda zaista povoljna?
Pored cene pakovanja, pogledajte cenu po kilogramu, litru ili komadu. Ona omogućava poređenje proizvoda različite veličine.
Na primer, pakovanje od 400 grama koje košta 240 dinara ima cenu od 600 dinara po kilogramu. Pakovanje od 600 grama za 330 dinara košta 550 dinara po kilogramu. Drugo je povoljnije po količini, ali ima smisla samo ako ćete ga potrošiti.
Australijska komisija za konkurenciju i zaštitu potrošača savetuje poređenje jediničnih cena i upozorava da veće pakovanje nije dobra ušteda ako će deo proizvoda završiti u otpadu.
