Iako pogađa približno svaku osmu ženu, hormonski poremećaj PMOS, ranije poznat kao PCOS, i dalje je prilično nepoznat u široj javnosti. Kako bi se omogućila bolja zdravstvena nega i preciznije prepoznavanje ove bolesti, međunarodni stručni tim usaglasio se oko novog naziva: poliendokrini metabolički sindrom. Novi naziv, zajedno sa nedavno objavljenim smernicama za pacijentkinje, ima za cilj da podigne svest o stanju koje predstavlja najčešći hormonski poremećaj kod žena u reproduktivnom dobu.
Zavaravajući stari naziv i prikriveni opasni rizici
Dijagnoza se često uspostavlja tek kada žene potraže pomoć zbog neuspelih pokušaja da ostanu u drugom stanju usled nepravilnosti u menstrualnom ciklusu. Međutim, ostali simptomi često se zanemaruju ili se ne uzimaju dovoljno ozbiljno, iako sa sobom nose značajan rizik od dugoročnih posledica poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih oboljenja.
Dosadašnji naziv, policistični ovarijalni sindrom, često je bio obmanjujuć jer mnoge žene sa ovim sindromom uopšte nemaju ciste na jajnicima, dok se istovremeno zanemarivao uticaj poremećaja na celokupan metabolizam.
Raznolikost simptoma otežava put do dijagnoze
Put do dijagnoze za mnoge žene je dug i pun prepreka. Klinička slika varira od osobe do osobe i može obuhvatati kombinaciju neurednih ciklusa, gojaznosti, akni, opadanja kose, pojačane maljavosti, pa sve do hroničnog umora i depresivnih stanja.
Zbog ove raznolikosti simptoma, mnogi lekari previde poremećaj, posebno kod pacijentkinja koje imaju veću telesnu težinu.
Ključni uzrok: Insulinska rezistencija i hormonski disbalans
Stručnjaci ističu da centralni uzrok PMOS-a leži u insulinskoj rezistenciji. Kada ćelije u organizmu ne reaguju adekvatno na insulin, telo počinje da ga proizvodi u prekomernim količinama.
Taj višak insulina potom stimuliše jajnike i nadbubrežne žlezde na pojačanu proizvodnju muških polnih hormona, što direktno narušava menstrualni ciklus.
Pored insulinske rezistencije, u nastanku ovog poremećaja ulogu igraju i genetska predispozicija i faktori životne sredine.
Doživotni izazov i značaj pravovremene terapije
Procenjuje se da tek svaka treća žena sa ovim poremećajem ima zvaničnu dijagnozu. Lekari upozoravaju da PMOS prati pacijentkinje tokom čitavog života i da rizik od srčanog i moždanog udara postoji i pre stupanja u menopauzu, bez obzira na to da li žena koristi kontracepciju ili planira trudnoću.
Ključne mere u terapiji obuhvataju redovnu fizičku aktivnost, ishranu usmerenu na regulaciju nivoa šećera u krvi, kao i primenu odgovarajućih lekova poput meformina. Preimenovanje u PMOS jasno naglašava da je reč o složenom metaboličkom i hormonskom stanju, a ne samo o lokalnom problemu sa jajnicima.
