Istraživanja pokazuju da postoji merljiva povezanost između uzrasta i načina na koji ljudi doživljavaju protok vremena, iako efekat nije jednostavan niti dovoljno jak da objasni iskustvo svakog pojedinca.
Jedno od najpoznatijih objašnjenja vezuje ovaj fenomen za novinu i memoriju. Kada smo deca, gotovo sve je novo – prvi dan škole, nova prijateljstva, putovanja, učenje vožnje bicikla, prvi odlasci na more. Takvi događaji ostavljaju veliki broj različitih memorijskih tragova. Kasnije, život često postaje predvidljiviji: posao, put do posla, kućne obaveze i isti svakodnevni rituali počinju da se ponavljaju.
Zbog toga period ispunjen novim iskustvima u sećanju može izgledati duži nego period koji je prošao gotovo identično kao prethodni. Kada se osvrnemo na nekoliko meseci tokom kojih se malo toga razlikovalo od uobičajenog, naš mozak ima manje upečatljivih događaja pomoću kojih bi taj period „izmerio“. Jedno novije istraživanje takođe je pronašlo vezu između rutine i osećaja da vreme brže prolazi, mada rezultati pokazuju da ovaj fenomen ima više mogućih objašnjenja.
Zanimljivo je i da se doživljaj vremena razlikuje u zavisnosti od toga da li govorimo o trenutku koji upravo proživljavamo ili se kasnije osvrćemo na njega. Sat može prolaziti istom brzinom, ali subjektivni osećaj može biti potpuno drugačiji. Zato dan ispunjen obavezama može proći veoma brzo, dok se u sećanju čitav period može činiti kratkim ili dugim u zavisnosti od toga koliko je bio ispunjen različitim događajima.
