El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji nastaje kada se površinske vode u centralnom i istočnom delu tropskog Pacifika neuobičajeno zagreju. Iako se razvija hiljadama kilometara daleko od Evrope, njegove posledice mogu da se osete širom sveta, jer promena temperature okeana utiče na velike vazdušne struje, količinu padavina i raspored toplote u atmosferi.
Ovogodišnji događaj posebno privlači pažnju naučnika zbog brzine kojom jača. Prema najnovijim podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), temperatura površine mora u istočnom ekvatorijalnom Pacifiku u avgustu je na pojedinim područjima bila više od tri stepena Celzijusa iznad proseka. NOAA procenjuje da postoji više od 90 odsto verovatnoće da će El Ninjo tokom jeseni i zime 2026/27. dostići veoma snažan intenzitet.
Još dramatičnija je procena Svetske meteorološke organizacije. Njeni modeli predviđaju da bi prosečna anomalija temperature površine mora u području Niño 3.4 tokom septembra, oktobra i novembra mogla da dostigne oko 3,6 stepeni Celzijusa, dok se vrhunac očekuje u novembru i decembru. WMO navodi i da postoji gotovo 100 odsto verovatnoće da će El Ninjo potrajati najmanje do februara 2027. godine.
Zašto je El Ninjo važan?
Kada se ogromna količina toplote iz Pacifika prebaci u atmosferu, menja se ponašanje vremenskih sistema na velikim udaljenostima. U nekim delovima sveta povećava se mogućnost obilnih kiša i poplava, dok se u drugim povećava rizik od suša i ekstremnih temperatura. Efekti, međutim, nisu svuda isti i zavise od godišnjeg doba i drugih klimatskih faktora.
WMO za period od septembra do novembra očekuje iznadprosečne temperature gotovo na svim kopnenim područjima sveta, dok bi promene u režimu padavina mogle biti veoma izražene u pojedinim regionima. Istovremeno se očekuje i razvoj pozitivne faze Indijskog okeanskog dipola, još jednog klimatskog fenomena koji može da pojača ili promeni uobičajene posledice El Ninja.
Zanimljivo je da El Ninjo nije posledica klimatskih promena. Reč je o prirodnom fenomenu koji se pojavljuje u proseku na svake dve do sedam godina. Međutim, zagrevanje planete može uticati na to kako se njegove posledice nadovezuju na već topliju globalnu klimatsku pozadinu.
Zbog toga naučnici ne prate samo temperaturu Pacifika. Oni pokušavaju da utvrde kako će se ovogodišnji El Ninjo „prevesti“ u konkretne promene vremena širom planete – od suša i poplava do toplotnih talasa i promena u ponašanju oluja.
