Grumen mahovine na kamenu izgleda kao jednostavan zeleni pokrivač. Pod mikroskopom, međutim, otkriva čitav prostor između listića, ispunjen vodom i sitnim organizmima. Među njima se mogu pronaći tardigrade, poznatije kao vodeni medvedići.
Ime duguju zdepastom telu i načinu kretanja, koji podseća na hod medveda. Uglavnom su duge svega nekoliko desetih delova milimetra, a imaju četiri para nogu. Za posmatranje njihovih pokreta i građe potreban je mikroskop.
Za život im je dovoljan tanak sloj vode
Vodeni medvedići naseljavaju mora, slatke vode i vlažna kopnena staništa. Kopnene vrste žive u tankom vodenom sloju oko mahovina i lišajeva, među opalim lišćem ili u površinskim slojevima zemljišta.
Zato ih ne treba tražiti isključivo na udaljenim planinama i polarnim predelima. Njihovo stanište može biti i mahovina u sasvim običnom dvorištu.
U tom malom svetu hrane se sadržajem biljnih ćelija, algama i drugim sitnim organizmima, zavisno od vrste. Neke tardigrade su grabljivice, ali i same mogu postati plen drugih mikroskopskih životinja.
Šta se događa kada se mahovina osuši
Za stanovnika tankog vodenog sloja suša predstavlja ozbiljan problem. Pojedine tardigrade mogu da je prežive tako što izgube gotovo svu telesnu vodu, uvuku noge i skupe telo u oblik poznat kao „tun“.
Tada im se metabolizam gotovo potpuno zaustavlja. Ovakvo preživljavanje isušivanja naziva se anhidrobioza, jednim oblikom kriptobioze. Kada se voda vrati, preživela životinja može ponovo da postane aktivna.
To nije isto što i normalan život bez vode. Tokom takvog mirovanja tardigrada ne hoda kroz mahovinu, ne traži hranu i ne raste kao dok je aktivna. Sposobnost joj omogućava da sačeka povoljnije uslove.
Otpornost ima granice
Važno je razlikovati aktivnu životinju od isušene jedinke u stanju mirovanja. U eksperimentu sa vrstom Ramazzottius varieornatus, procenjena temperatura pri kojoj je nakon 24 sata uginula polovina aktivnih, prethodno neprilagođenih jedinki iznosila je oko 37 stepeni.
Isušene jedinke podnosile su znatno više temperature, ali je duže izlaganje smanjivalo njihovu otpornost. Ovi rezultati odnose se na konkretnu vrstu i laboratorijske uslove, a ne na jedinstvenu granicu za sve vodene medvediće.
Šta je pokazao odlazak u svemir
Njihovoj slavi doprineo je eksperiment iz 2007. godine, kada su isušene tardigrade tokom orbitalne misije deset dana bile izložene svemirskim uslovima.
Vakuum su dobro podnele, ali je dodatno izlaganje Sunčevom ultraljubičastom zračenju snažno smanjilo preživljavanje. Rezultat pokazuje izuzetnu otpornost u određenim okolnostima, a ne sposobnost da bez ograničenja žive u svemiru.
Njihova svakodnevica ipak se odvija mnogo bliže nama. U vlažnoj mahovini kreću se između listića i traže hranu, a kada vode nestane, neke vrste imaju mogućnost da zastanu i sačekaju njen povratak.
