Godinama se mršavljenje svodilo na jednostavnu poruku: jedite manje. Dijete sa strogim ograničenjem kalorija, mali obroci i zamene za hranu predstavljani su kao ključ uspeha. Međutim, nova istraživanja iz oblasti nutricionizma pokazuju da problem nije samo u količini hrane koju unosimo, već i u njenom sastavu i načinu na koji utiče na osećaj sitosti. Naučnici sve više upozoravaju da previše restriktivne dijete mogu imati suprotan efekat i dodatno otežati gubitak kilograma.
Stručnjaci objašnjavaju da ljudi često procenjuju sitost prema količini hrane na tanjiru, a ne prema broju kalorija. Kada su porcije premale, organizam ostaje gladan, što povećava želju za dodatnim obrocima i grickalicama. Poseban problem predstavljaju ultra prerađene namirnice poput peciva, čipsa i industrijskih obroka, koje sadrže mnogo kalorija u maloj zapremini. Tako nekoliko zalogaja može imati energetsku vrednost čitavog obroka, ali bez dugotrajnog osećaja sitosti.
Istraživanja pokazuju i da se ovakva hrana uglavnom jede veoma brzo. Kombinacija rafinisanih ugljenih hidrata, masti i soli čini je izuzetno primamljivom, dok mekana tekstura i mali sadržaj vlakana zahtevaju manje žvakanja. Zbog toga organizam nema dovoljno vremena da registruje sitost, pa ljudi nesvesno unose više kalorija nego što im je potrebno. Nutricionisti zato ističu da kvalitet hrane ima mnogo veći značaj od prostog brojanja kalorija.
Sve više stručnjaka danas savetuje drugačiji pristup mršavljenju: više povrća, voća, integralnih žitarica i namirnica bogatih vlaknima, koje zauzimaju više prostora na tanjiru i duže održavaju sitost. Umesto stalnog osećaja odricanja, cilj je stvoriti ishranu koja organizmu pruža dovoljno hrane, ali uz manji unos kalorija i bolju nutritivnu vrednost. Naučnici smatraju da upravo takav održiv pristup može dugoročno doprineti zdravijem odnosu prema hrani i uspešnijem gubitku kilograma.
