Za razliku od konja, koji će u opasnosti često reagovati bekstvom, magarac može da se zaustavi i proceni situaciju. Ako proceni da nešto nije bezbedno, neće nužno nastaviti samo zato što ga čovek tera. Upravo zbog toga se njihovo ponašanje često pogrešno tumači kao tvrdoglavost. U stvarnosti, magarac ima izražen instinkt samoodržanja i može biti veoma oprezna životinja.
Još jedna osobina po kojoj su zanimljivi jeste dobro pamćenje. Magarci mogu dugo da pamte mesta, druge životinje i ljude sa kojima su imali iskustva. Zbog toga jednom stečena iskustva mogu značajno uticati na njihovo ponašanje. Ako su neku situaciju povezali sa opasnošću ili neprijatnošću, neće je tek tako zaboraviti.
Njihove velike uši imaju mnogo važniju ulogu od one koju im obično pripisujemo. One omogućavaju magarcima da registruju zvukove iz velike udaljenosti, ali učestvuju i u regulisanju telesne temperature. Pored toga, karakteristično oglašavanje magarca može biti veoma glasno i čuti se na velikim udaljenostima, što omogućava komunikaciju sa drugim pripadnicima vrste.
Magarci su poreklom iz Afrike, a ljudi su ih pripitomili pre više hiljada godina. Zahvaljujući izdržljivosti i sposobnosti da se kreću po kamenitom i neravnom terenu, postali su dragocene radne životinje u različitim delovima sveta. Uz odgovarajuću negu mogu živeti nekoliko decenija, pa magarac često nije samo radna životinja već dugogodišnji deo domaćinstva.
Zanimljivo je i da magarci mogu imati posebnu ulogu u društvu drugih domaćih životinja. Ponekad se drže sa ovcama ili kozama jer mogu burno reagovati na pse i druge potencijalne predatore. Ipak, nisu svi magarci isti – njihov karakter i ponašanje zavise od jedinke, iskustva i uslova u kojima žive.
