Patišpanj je jedan od onih kolača koji generacijama zauzima posebno mesto na trpezama širom Srbije. Njegov jednostavan recept, miris iz rerne i vazdušasta struktura mnoge vraćaju u detinjstvo i podsećaju na vreme kada su ga pripremale bake i majke za porodična okupljanja i nedeljne ručkove. Zanimljivo je da naziv ovog kolača potiče od izraza „pan di Spagna“, što u prevodu znači „hleb iz Španije“, pa se veruje da su koreni ovog laganog biskvita vezani upravo za špansku kuhinju. Tokom godina, patišpanj je postao nezaobilazna osnova brojnih domaćih poslastica i torti.
Za pripremu ovog kolača potrebni su samo osnovni sastojci koje gotovo svaka kuhinja ima: jaja, šećer i brašno, najčešće u istoj razmeri. Upravo u toj jednostavnosti krije se njegova posebnost. Domaćice često dodaju vanilu, prašak za pecivo ili sodu bikarbonu kako bi patišpanj bio još mekši i vazdušastiji, zbog čega ga u engleskom govornom području nazivaju i sponge cake (sunđer kolač). Njegova lagana struktura idealna je za kombinovanje sa različitim vrstama voća, pa su među omiljenim varijantama kolači sa višnjama, trešnjama, jabukama, malinama, jagodama, kajsijama ili breskvama, čiji sokovi dodatno omekšavaju biskvit i daju mu punoću ukusa.
Iako deluje jednostavno, dobri poznavaoci poslastica kažu da savršen patišpanj zahteva i nekoliko malih kulinarskih trikova. Jaja bi trebalo da budu sobne temperature, belanca i žumanca da se mute odvojeno, dok se brašno i prašak za pecivo preporučuje prethodno prosejati. Važno je i da se rerna dobro zagreje pre pečenja i da se tokom pečenja ne otvara prerano, kako kolač ne bi „pao“. Upravo zahvaljujući toj jednostavnosti, mirisu domaće kuhinje i mogućnosti da se kombinuje sa različitim nadevima i voćem, patišpanj i danas ostaje jedna od omiljenih starinskih poslastica.
