Svetski dan hipertenzije obeležava se danas sa ciljem podizanja svesti o opasnostima od povišenog krvnog pritiska i značaju redovnih kontrola, a stručnjaci upozoravaju da hipertenzija pogađa gotovo polovinu odraslog stanovništva u Srbiji.
Iz Farmaceutske komore Srbije poručuju da su pravovremeno otkrivanje i redovna kontrola ključni u borbi protiv jedne od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti današnjice.
Hipertenzija, poznata i kao „tihi ubica“, i dalje predstavlja vodeći preventabilni uzrok prevremene smrtnosti u svetu. Procene pokazuju da oko 1,4 milijarde ljudi širom sveta živi sa povišenim krvnim pritiskom, dok samo manji broj njih ima adekvatno kontrolisanu bolest.
Poseban problem predstavlja činjenica da veliki broj ljudi nije ni svestan da ima hipertenziju, sve dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija poput infarkta ili moždanog udara.
Specijalista urgentne medicine dr Dušan Filipović istakao je da hipertenzija dugo može da protiče bez jasnih simptoma ili uz tegobe koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
„Prvi simptomi najčešće su nespecifični i uključuju glavobolju, osećaj pritiska u glavi, zujanje u ušima, vrtoglavicu, umor, lupanje srca, kratak dah ili krvarenje iz nosa. Poseban oprez potreban je ukoliko se povišen pritisak javlja zajedno sa bolom u grudima, otežanim disanjem, poremećajem govora, slabošću jedne strane tela, naglom jakom glavoboljom ili smetnjama vida, jer su tada neophodni hitni medicinski pregled i zbrinjavanje“, rekao je Filipović.
On je upozorio da savremeni način života značajno doprinosi razvoju hipertenzije i narušavanju kardiovaskularnog zdravlja.
Dugotrajno sedenje, nedostatak fizičke aktivnosti, loš san, hronični stres, nepravilna ishrana, prekomeran unos soli, višak telesne težine, pušenje i alkohol predstavljaju glavne faktore rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska.
Ovogodišnja globalna tema glasi „Zajednička kontrola hipertenzije: redovno proveravajte krvni pritisak, pobedite tihog ubicu“, a fokus je stavljen na redovno merenje pritiska, kontinuiranu terapiju i saradnju pacijenata sa zdravstvenim radnicima.
Sonja Stojiljković iz Farmaceutske komore Srbije naglasila je da hipertenzija često ne daje simptome, ali postepeno oštećuje krvne sudove i vitalne organe.
„Zbog toga je redovna kontrola pritiska osnov prevencije. Jednom uspostavljena terapija najčešće je dugotrajna i ne sme se prekidati na svoju ruku, čak ni kada se pacijent oseća bolje“, rekla je Stojiljković.
Ona je upozorila i da pojedini lekovi, poput analgetika, preparata protiv prehlade koji sadrže dekongestive, antidepresiva i hormonske kontracepcije, mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska, zbog čega je važno konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da hipertenzija ostaje vodeći uzrok prevremene smrti koji se može sprečiti i podsetila da rano otkrivanje, redovno praćenje i kontinuirano lečenje mogu sprečiti većinu komplikacija povezanih sa ovom bolešću.
