Podaci Eurostata za 2025. godinu pokazuju da finansijske teškoće mnogim ljudima ograničavaju i osnovne svakodnevne potrebe i mogućnost da se odmore.
Iako se životni standard u Evropi često posmatra kroz zarade i privredni rast, stvarna slika vidi se i u onome što ljudi mogu da priušte od svog novca.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da 8,5 odsto stanovnika EU ne može da obezbedi obrok sa mesom, piletinom, ribom ili odgovarajućom vegetarijanskom alternativom svakog drugog dana. Istovremeno, 12,1 odsto građana ne može redovno da učestvuje u aktivnostima za slobodno vreme.
Hrana je i dalje nedostižna za deo stanovništva
Prema podacima Eurostata, 8,5 odsto stanovnika Evropske unije u 2025. godini nije moglo finansijski da obezbedi obrok sa mesom, piletinom, ribom ili odgovarajućom vegetarijanskom alternativom svakog drugog dana.
Razlike među državama članicama su velike. U Rumuniji je ovaj problem pogađao 18,1 odsto stanovništva, dok je na Kipru udeo iznosio svega 1,2 odsto.
Ovaj pokazatelj ne znači nužno da svi ljudi koji su obuhvaćeni podacima gladuju, već da zbog finansijskih ograničenja ne mogu redovno da priušte obrok koji ispunjava navedeni kriterijum. Ipak, on ukazuje na to koliko prihodi i troškovi života mogu da utiču na kvalitet ishrane.
Slobodno vreme postaje luksuz za mnoge
Finansijske teškoće ne odražavaju se samo na kupovinu hrane. Eurostat navodi da 12,1 odsto stanovnika EU nije moglo redovno da učestvuje u aktivnostima za slobodno vreme.
U Grčkoj je taj udeo dostigao 27,3 odsto, dok je u Hrvatskoj iznosio 3,9 odsto.
Aktivnosti u slobodno vreme mogu da obuhvate različite načine provođenja vremena van poslovnih i drugih obaveza. Kada kućni budžet ne ostavlja dovoljno prostora za dodatne troškove, upravo takve aktivnosti mogu biti među prvima kojih se ljudi odriču.
Više od četvrtine građana ne može da priušti godišnji odmor
Još jedan podatak pokazuje koliko finansijske mogućnosti utiču na kvalitet života: 27,5 odsto stanovnika EU nije moglo da priušti nedelju dana godišnjeg odmora van kuće tokom 2025. godine.
Razlike su posebno izražene među državama. U Rumuniji je taj udeo iznosio 61,4 odsto, dok je u Luksemburgu bio 10,6 odsto.
Odmor van kuće nije isto što i osnovna životna potreba poput hrane, ali mogućnost da se čovek makar jednom godišnje udalji od svakodnevnih obaveza predstavlja važan pokazatelj životnog standarda. Kada veliki deo prihoda odlazi na stanovanje, račune i namirnice, putovanje ili boravak van kuće često postaje nedostižan trošak.
Internet je dostupan većini, ali ne svima
Podaci Eurostata pokazuju i da dva odsto stanovnika EU nije moglo da priušti internet vezu za ličnu upotrebu kod kuće. U Finskoj je taj udeo iznosio 0,1 odsto, a u Rumuniji 6,2 odsto.
Internet je danas važan za komunikaciju, obrazovanje, pristup informacijama i brojne svakodnevne usluge. Zbog toga nemogućnost da se obezbedi kućna internet veza može da predstavlja dodatnu prepreku za ljude sa ograničenim prihodima.
