Naučnici su u podzemnoj laboratoriji Gran Saso u Italiji testirali teoriju prema kojoj bi upravo gravitacija mogla da bude odgovorna za nestanak neobičnih kvantnih svojstava kada sistemi postanu dovoljno veliki. Eksperiment nije pronašao očekivani signal, čime je jedna od verzija te teorije ozbiljno ograničena.
Šredingerova mačka nastala je kao misaoni eksperiment koji treba da pokaže koliko su posledice kvantne superpozicije neobične kada ih zamislimo u svakodnevnom svetu. U kvantnoj fizici čestica može biti u kombinaciji različitih stanja, ali u makroskopskom svetu takvo ponašanje ne primećujemo. Proces kojim se ta kvantna svojstva gube naziva se dekoherencija, a pitanje zbog čega do nje dolazi i dalje je predmet istraživanja.
Jedno od mogućih objašnjenja potiče od mađarskog fizičara, koji je još šezdesetih godina pretpostavio da prostor-vreme nije savršeno glatko, već da postoje veoma male fluktuacije povezane sa gravitacijom. Prema toj ideji, one bi vremenom mogle da naruše kvantnu superpoziciju. Ako je teorija tačna, takvi efekti bi trebalo da proizvedu veoma slabo elektromagnetno zračenje. Upravo taj signal tražili su istraživači u laboratoriji Gran Saso, smeštenoj oko 1,4 kilometra ispod površine zemlje.
Istraživači su tokom 62 dana prikupljali podatke pomoću detektora sa kristalom visokočistog germanijuma, zaštićenog slojevima bakra i olova. Nakon analize i uklanjanja očekivanog pozadinskog zračenja, traženi signal nije pronađen. Rezultat ne znači da gravitacija sigurno nema nikakvu ulogu u dekoherenciji, već da je upravo Károlyházyjev model, u testiranoj formi, u suprotnosti sa eksperimentalnim rezultatima.
I tako Šredingerova mačka i dalje ostaje „živa“ kao jedan od velikih problema moderne fizike. Naučnici još nemaju konačan odgovor na pitanje gde tačno prestaje kvantni svet, a počinje svakodnevna stvarnost. Ono što ovaj eksperiment pokazuje jeste da se čak i ideje koje su decenijama delovale gotovo čisto teorijski danas mogu podvrgnuti veoma preciznom eksperimentalnom testu
