Na prvi pogled, Tonara di Skopelo privlači zbog bistrog mora i ogromnih stena koje izranjaju neposredno ispred obale.
Ipak, iza poznatog prizora krije se istorija mesta u kojem je život dugo zavisio od dolaska tune.
Naziv „tonara“ nije označavao samo mesto na kojem se riba prerađivala. Tako se nazivao čitav sistem mreža, čamaca, skladišta i ljudi koji su učestvovali u tradicionalnom lovu na tune.
Posao od kojeg je živela obala
Ribari su pratili kretanje jata kroz Mediteran i postavljali veliki sistem mreža. Glavnu reč imao je rais, čovek koji je vodio posadu i odlučivao kada će početi završni deo lova, poznat kao matanca.
To nije bio posao pojedinca. U njemu je učestvovala čitava grupa ljudi, od ribara na čamcima do onih koji su izrađivali i popravljali mreže, izvlačili ulov i pripremali ribu.
U kamenim zgradama uz obalu čuvani su čamci, sidra, užad i druga oprema. Deo tih predmeta ostao je sačuvan, pa se danas mogu videti originalna plovila, alati i prostorije u kojima su se okupljali rais i njegova posada.
Tunolovka pretvorena u muzej
Nekadašnji ribarski kompleks danas se obilazi kao muzej na otvorenom. Posetioci prolaze kroz stare prostorije, razgledaju fotografije ribara i upoznaju način na koji su pravljene velike mreže.
More je odavno prestalo da bude samo radno mesto. U uvali se danas kupa, roni i fotografiše, dok su pojedine istorijske prostorije uređene za smeštaj gostiju.
Ipak, izgled tonare nije potpuno promenjen. Kameni zidovi, stari čamci i zgrade uz samu obalu i dalje podsećaju na vreme kada su se ribari odavde svakog dana otiskivali na more.
Stene koje su postale simbol Skopela
Poseban izgled uvali daju faraljoni, visoke kamene stene koje izranjaju iz mora. Najupadljivija među njima prekrivena je rastinjem, dok se ostale uzdižu poput prirodnih kula ispred nekadašnje tunolovke.
Upravo spoj stena, stare arhitekture i tirkizne vode učinio je Skopelo jednim od najprepoznatljivijih prizora zapadne Sicilije.
Broj posetilaca u kompleksu je ograničen kako bi se istorijski prostor sačuvao, a ulazak je dozvoljen pešice.
Skopelo danas ne živi kao u vreme ribarskih posada, ali njegova prošlost nije nestala. Ostala je u čamcima, mrežama i kamenim prostorijama koje čuvaju uspomenu na jedan od najstarijih poslova sicilijanske obale.
