Ako tražite mesto koje spaja šarm italijanske provincije, bogatu istoriju i ukuse po kojima se putovanje dugo pamti, onda je to gradić Nemi. Smešten je u oblasti Kasteli Romani, udaljen je svega tridesetak kilometara od Rima, ali njegova atmosfera deluje potpuno drugačije od vreve italijanske prestonice.
Nemi je smešten na padinama Albanskih brda, iznad jezera koje je ispunilo nekadašnji vulkanski krater.
Jagode zbog kojih je Nemi postao poznat širom Italije
Od Rima je udaljen svega tridesetak kilometara. Poznat je postao po velikim jagodama kakve se uobičajeno mogu videti u supermarketima, već prvenstveno po sitnim i izrazito mirisnim plodovima koji se nazivaju fragoline di bosco.
Ove male jagode imaju intenzivnu aromu i sladak ukus, a uspevaju zahvaljujući povoljnoj mikroklimi, zelenim padinama i zemljištu vulkanskog porekla. Veoma su osetljive, pa se pažljivo beru ručno.
U lokalnim poslastičarnicama i prodavnicama mogu se pronaći sveže jagode prelivene limunovim sokom, šećerom ili šlagom, ali i kolači, tartovi, sladoledi, džemovi i slatki likeri. Jedan od najpoznatijih proizvoda je Fragolino di Nemi, aromatični liker koji se tradicionalno dobija dugim potapanjem sitnih jagoda u alkoholu.
Festival koji čitavo mesto oboji u crveno
Najlepše vreme za posetu Nemiju je kraj proleća i početak leta, kada pristižu sveže jagode, a mesto se priprema za svoju najpoznatiju manifestaciju.
Festival jagoda, poznat kao Sagra delle Fragole, održava se od 1922. godine, tradicionalno početkom juna. Tokom manifestacije ulice se ukrašavaju cvećem i crvenim plodovima, dok lokalne prodavnice, poslastičarnice i restorani predstavljaju specijalitete pripremljene od jagoda.
Poseban deo programa predstavlja povorka žena obučenih u tradicionalne nošnje beračica jagoda, poznatih kao fragolare. Muzika, cveće, lokalni proizvodi i miris svežih jagoda tada pretvaraju čitav Nemi u veliku pozornicu na otvorenom.
Od svete šume do kulta boginje Dijane
Nemi je danas poznat zbog jagoda, ali se veruje da naziv potiče od latinske reči nemus, koja označava šumu ili sveti gaj. U antičko doba ova oblast bila je važno mesto kulta Dijane Nemorensis, rimske boginje lova i prirode.
Na obali jezera nalazilo se veliko svetilište posvećeno ovoj boginji, jedno od važnih verskih mesta drevnog Lacija. Zbog veze sa Dijanom, jezero Nemi u antičkoj tradiciji nosilo je i poetski naziv Speculum Dianae – Dijanino ogledalo.
Ostaci svetilišta i danas svedoče o značaju koji je ova oblast imala mnogo pre nastanka srednjovekovnog naselja.
Misterija Kaligulinih brodova
Jedna od najneobičnijih priča o Nemiju povezana je sa rimskim carem Kaligulom. Na dnu malog jezera skoro dve hiljade godina nalazila su se dva monumentalna rimska broda, izgrađena u prvoj polovini prvog veka.
Brodovi su bili raskošno opremljeni mermerom, mozaicima, bronzanim ukrasima i složenim tehničkim sistemima. Njihova tačna namena ni danas nije u potpunosti razjašnjena, ali se povezuju sa carskim ceremonijama, gozbama i kultom boginje Dijane.
Iz jezera su izvučeni tokom velikog arheološkog poduhvata između 1929. i 1932. godine. Za njihovo čuvanje podignut je Muzej rimskih brodova, ali su originalna plovila gotovo potpuno uništena u požaru 1944. godine, tokom Drugog svetskog rata. U muzeju se danas mogu videti sačuvani predmeti, delovi brodova, rekonstrukcije i arheološki nalazi sa prostora oko jezera.
Mesto stvoreno za šetnju i uživanje u pogledu
Nemi se lako može obići pešice. Ljubitelji prirode mogu da istražuju staze Regionalnog parka Kasteli Romani, pogodne za šetnju, planinarenje i vožnju bicikla.
Silazak prema obali vodi do Muzeja rimskih brodova i ostataka drevnih lokaliteta.
Nemi je od 2023. godine član udruženja I Borghi più Belli d’Italia, koje okuplja najlepša manja mesta u zemlji.
Dobitnik je i priznanja Bandiera Arancione, koje se dodeljuje mestima sa kvalitetnom turističkom ponudom, očuvanim nasleđem i posebnom brigom o životnoj sredini.
