Odluka o izdvajanju deteta iz porodice trebalo bi da bude poslednja mera, doneta tek nakon pažljivog sagledavanja svih činjenica. Međutim, deo roditelja u austrijskom Tirolu tvrdi da su u postupcima pred Službom za decu i mlade nailazili na subjektivne procene, nedovoljnu transparentnost i zaključke koje je bilo gotovo nemoguće osporiti.
Kritike je javno izneo advokat iz Inzbruka Kristijan Ortner, koji se bavi slučajevima iz oblasti porodičnog prava. On smatra da se pojedine reakcije majki i dece tumače na način koji roditelja unapred stavlja u nepovoljan položaj.
Prema njegovim rečima, plač deteta prilikom rastanka može se protumačiti kao znak da mu odnos sa majkom ne prija. Ukoliko dete ne zaplače, isti događaj navodno može poslužiti kao argument da njihova emocionalna veza nije dovoljno razvijena.
Svakodnevne situacije postajale dokaz protiv roditelja
Ortner je za ORF Tirol naveo i primere u kojima su uobičajene porodične situacije dobile znatno ozbiljnije značenje tokom procene roditeljskih sposobnosti.
Kako tvrdi, jednoj majci zamerano je što je dozvolila detetu da tokom zime izađe bez dovoljno tople jakne. U drugom slučaju, spuštanje malog deteta niz tobogan glavom napred, pri čemu je na kraju bila postavljena strunjača, protumačeno je kao pokazatelj da majka nije pravilno procenila rizik.
Reč je o navodima advokata iz postupaka sa kojima je upoznat, dok identitet porodica i detaljna dokumentacija o tim slučajevima nisu objavljeni.
Posebnu pažnju izazvao je slučaj žene sa psihičkim oboljenjem, čije je dete smešteno van porodice. Kao razlog je, prema navodima predstavljenim u prilogu, navedeno preterano poistovećivanje deteta sa majkom.
Povratak u porodični dom navodno je povezan sa zahtevom da se njihova međusobna vezanost smanji. Majci, međutim, nije bilo jasno na koji način bi trebalo da ispuni tako postavljen uslov.
Advokat upozorava na mešanje činjenica i procena
Ortner smatra da se u radu službi i porodičnih sudova nedovoljno jasno razdvajaju utvrđene činjenice, stručna tumačenja i preporuke o daljim merama.
Pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, on tvrdi da odluke sa tako teškim posledicama moraju da budu zasnovane na dokazima o ugroženosti, nasilju ili zanemarivanju deteta, a ne samo na subjektivnoj oceni načina vaspitanja.
Roditelji imaju mogućnost da se obrate sudu, ali takav postupak može predstavljati veliki finansijski teret. Prema Ortnerovim navodima, troškovi advokata, sudskih veštaka i drugih postupaka mogu dostići desetine hiljada evra.
Problem je, kako objašnjava, i to što roditelj te izdatke može snositi čak i ako postupak na kraju dovede do povratka deteta u porodicu. On takođe tvrdi da su suprotna stručna mišljenja, kao i izjave nastavnika, vaspitača ili ljudi bliskih porodici, često nedovoljno uvaženi.
Zatražena posebna institucija za pomoć roditeljima
Kritikama se pridružila i grupa za samopomoć „Mütter vor Gericht“, odnosno „Majke pred sudom“. Njena osnivačica Suzane Vunderer smatra da roditelji ne mogu dovoljno jasno da utvrde prema kojim se merilima procenjuje dobrobit deteta.
Ona upozorava na nedostatak standardizovanih kriterijuma, spoljne kontrole i transparentnosti u radu Službe za decu i mlade.
Vunderer navodi da se među porodicama koje dospeju pod nadzor institucija nalaze i one čija su deca uspešna u školi, imaju prijatelje, hobije i razvijenu društvenu mrežu. Smatra da bi se i te okolnosti morale ozbiljno uzeti u obzir prilikom procene porodične situacije.
Njena inicijativa traži da oblast zaštite dece ponovo bude uređena na saveznom nivou, umesto da odgovornost bude podeljena među austrijskim pokrajinama. Predloženo je i osnivanje nezavisne kancelarije kojoj bi roditelji mogli da se obrate za pravnu, psihološku i socijalnu podršku pre nego što nesporazum sa nadležnom službom preraste u sudski spor.
Pokrajinska ministarka odbacuje optužbe
Pokrajinska ministarka zadužena za ovu oblast Eva Pawlata iz Socijaldemokratske partije Austrije odbacila je tvrdnje da se odluke donose proizvoljno.
Ona je za ORF navela da se predmeti razmatraju prema principu „četiri oka“, što znači da u proceni učestvuju najmanje dve stručne osobe. Zaposleni su, kako je naglasila, kvalifikovani, redovno prolaze dodatne obuke i imaju stručni nadzor.
Pawlata je objasnila da se dete izdvaja iz porodice kada postoji bojazan da su njegovo fizičko ili psihičko zdravlje ugroženi. Prema njenim rečima, postoje stručne smernice za postupanje, dok su sigurnost i dobrobit deteta u središtu svake odluke.
Slučaj je, ipak, ponovo otvorio raspravu o tome kako istovremeno zaštititi dete i roditeljima obezbediti pravičan, razumljiv i finansijski dostupan postupak. Upravo zbog težine posledica, kritičari smatraju da bi odluke službi morale biti podložne većoj nezavisnoj kontroli.
