Viljuška posle prvog zalogaja ostaje prošarana sitnim crnim zrncima. Mak se hvata za pregibe testa, šećer se meša sa toplim rezancima, a na dnu tanjira uvek ostane još malo nadeva koji treba pokupiti.
Kod ovog jela sve je vidljivo. Nema kora koje skrivaju fil, glazure ni ukrasa. Zato se odmah oseti odnos sastojaka: da li ima dovoljno maka, koliko je testo meko i da li je šećer preuzeo ukus.
Kada se za ručak jelo slatko
Rezanci s makom pripadaju široj porodici vojvođanskih jela od testa poznatih kao nasuva. Turistička organizacija Vojvodine među njihovim dodacima navodi mak, pekmez, sir, krompir, rogač i prezle. Od istog osnovnog testa tako nastaju sasvim različiti obroci.
Današnjem gostu porcija zaslađene testenine može delovati kao desert. Ipak, Turistička organizacija Vojvodine beleži da je nasuvo s makom nekada, uz paradajz čorbu, bilo dovoljno za ručak ili večeru.
U tom rasporedu nema posebnog kolača na kraju: slatko testo je obrok koji se jede posle čorbe. Pitanje „A šta ima za ručak?“ moglo je, dakle, da dobije sasvim kratak odgovor — rezanci s makom.
Domaće testo traži malo strpljenja
Priprema počinje pre nego što voda provri. U receptu Turističke organizacije Vojvodine testo se mesi, ostavlja da odmori, razvija i prosušuje, pa tek onda seče na rezance. Skuvano testo spaja se sa mlevenim makom, šećerom i mlekom i služi toplo.
Taj deo posla pravi razliku između brzog obroka i kuvanja koje zauzme kuhinjski sto. Potrebno je mesto za razvijanje testa, brašno da se ne lepi i malo procene kada je dovoljno prosušeno za sečenje.
Kupovni široki rezanci skraćuju pripremu. Domaći ostavljaju više prostora za izbor: neko ih seče tanje, neko šire, a poneka nejednaka traka završi u šerpi zajedno sa ostalima.
Mak se melje, a recept se prilagođava
Za ovo jelo koristi se mleveni mak. Ko nema poseban mlin za mak, prema savetu Turističke organizacije Vojvodine, može da upotrebi i mlin za kafu.
Ni završni postupak nije samo jedan. U receptu objavljenom u okviru projekta „Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje“, mak i šećer kratko se kuvaju sa mlekom, a zatim spajaju sa testeninom. Navedena je i jednostavnija varijanta: rezanci se posipaju mlevenim makom i zaslađuju, bez prethodnog kuvanja nadeva. Po želji se dodaje suvo grožđe.
Otuda i različita očekivanja od istog tanjira. Nekome prijaju sočniji rezanci, drugome rastresitiji, sa makom koji se jasno oseća pod zubima. Količina šećera može da se prilagodi ukusu, umesto da zaseni glavni sastojak.
Zašto ih je lako ponovo staviti na sto
Deo odgovora na pitanje kako su rezanci s makom opstali verovatno leži u njihovoj prilagodljivosti. Testo može da se umesi ili kupi, nadev da se skuva ili samo pospe, a porcija da bude glavni obrok ili slatki završetak ručka.
Za njih nije potrebno čekati slavlje. Dovoljno je skuvati rezance i samleti mak. A dilema da li su ručak ili poslastica najlakše se rešava veličinom tanjira.
