Razlike među državama prilično su velike, a zanimljivo je da se na vrhu liste nalazi Grčka, dok je najkraća prosečna radna nedelja zabeležena u Holandiji.
Grčka prednjači po broju radnih sati
Prema podacima Eurostata, prosečna radna nedelja u Grčkoj tokom 2025. godine iznosila je 39,6 sati. Slede Bugarska i Poljska, sa po 38,7 sati, dok je u Litvaniji prosek dostigao 38,4 sata.
Na drugom kraju liste nalazi se Holandija, gde su zaposleni u proseku radili 31,9 sati nedeljno. Danska i Nemačka beležile su po 33,9 sati, a Austrija 34 sata.
Kada se uporede Grčka i Holandija, razlika iznosi 7,7 sati nedeljno. To je gotovo čitav jedan radni dan, ali ove brojke ne znače automatski da su radnici u jednoj zemlji produktivniji ili da imaju lakši posao. One pokazuju koliko su se razlikovali stvarno odrađeni sati tokom posmatrane nedelje.
Prosek ne znači da svi rade manje od 40 sati
Kada se kaže da prosečna radna nedelja u EU traje 35,9 sati, to ne znači da većina zaposlenih radi kraće od osam sati dnevno.
Eurostat u ovom pokazatelju uzima u obzir stvarno odrađene sate na glavnom poslu kod zaposlenih od 20 do 64 godine, uključujući i one koji rade puno i one koji rade nepuno radno vreme. Na rezultat zato utiču različiti oblici zaposlenja, zanimanja i organizacija rada.
Važna je i razlika između uobičajenog i stvarnog radnog vremena. Podatak se odnosi na sate koje su ljudi zaista odradili tokom određene nedelje, pa na njega mogu uticati odsustva i druge okolnosti. Zbog toga ovaj prosek nije isto što i zakonom propisano ili ugovoreno radno vreme.
Neka zanimanja zahtevaju znatno dužu radnu nedelju
Razlike nisu prisutne samo među državama već i među zanimanjima. Prema podacima Eurostata, najdužu prosečnu radnu nedelju u EU imali su kvalifikovani radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, sa 42 sata.
Kod rukovodilaca je prosek iznosio 40,6 sati, dok su zanimanja u oružanim snagama beležila 39,4 sata nedeljno.
Nasuprot tome, ljudi koji rade jednostavne poslove u proseku su imali 31,8 radnih sati nedeljno. Kod administrativnih i kancelarijskih poslova prosek je bio 34 sata, a kod uslužnih i prodajnih zanimanja 34,5 sati.
Ove razlike pokazuju da radno vreme ne zavisi samo od zemlje u kojoj neko radi. Važnu ulogu imaju i priroda posla, radni raspored i oblik zaposlenja.
Radna nedelja kraća nego pre deset godina
U poređenju sa 2015. godinom, kada je prosečna stvarno odrađena radna nedelja u EU iznosila 36,9 sati, podatak za 2025. pokazuje smanjenje od jednog sata.
To ipak ne znači da svaki zaposleni danas provodi manje vremena na poslu. Prosečna vrednost obuhvata različite grupe radnika, pa na promenu mogu uticati i drugačija struktura zaposlenosti i veći ili manji udeo rada sa nepunim radnim vremenom.
Za potpuniju sliku o položaju zaposlenih potrebno je uzeti u obzir i zarade, produktivnost, sigurnost zaposlenja i mogućnost usklađivanja poslovnih obaveza sa privatnim životom.
Iza proseka od gotovo 36 sati nedeljno kriju se veoma različita iskustva. U Grčkoj radna nedelja u proseku traje skoro osam sati duže nego u Holandiji, dok razlike postoje i među zanimanjima. Zato broj radnih sati predstavlja samo jedan deo šire slike o tome kako Evropljani rade.
