Praznik je posvećen događaju na gori Tavor, kada se, prema Jevanđelju, Hristos preobrazio pred svojim učenicima i pokazao im svoju božansku prirodu.
Preobraženje u narodu prati veliki broj običaja i verovanja, a jedan od najpoznatijih vezan je za grožđe. Na ovaj dan ono se tradicionalno osvećuje u crkvama, a potom deli vernicima. U krajevima gde grožđe ne uspeva, osvećuje se drugo voće. Praznik pada u vreme Velikogospojinskog posta, pa se toga dana posti.
„Preobražava se i gora i voda“
Preobraženje se u narodnoj tradiciji vezuje i za promene u prirodi. Nekada se smatralo da od ovog praznika leto polako počinje da se povlači, noći postaju svežije, a voda u rekama hladnija.
Zato je i poznata narodna izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda.“
U pojedinim krajevima verovalo se i da posle Preobraženja više ne treba da se kupa u rekama, upravo zbog promene vremena i hladnije vode.
Na ovaj dan prvi put se jelo grožđe
Jedan od najstarijih običaja vezanih za Preobraženje jeste da se grožđe ne jede pre ovog praznika. Nakon što se u crkvi osveti, vernici ga prvi put probaju i dele ukućanima.
U mnogim mestima širom Srbije na Preobraženje se održavaju liturgije, crkveni sabori i vašari, dok je u pojedinim krajevima praznik i slava crkava i manastira.
Narodna verovanja
Kao i mnoge velike praznike, Preobraženje prate brojna narodna verovanja koja nemaju isto značenje kao crkvena pravila, ali su se prenosila generacijama.
Tako se nekada verovalo da na ovaj dan ne treba spavati preko dana, kako čovek ne bi bio pospan tokom cele godine. Govorilo se i da nije dobro plakati ili provesti dan u svađi i lošem raspoloženju.
Postojalo je i verovanje povezano sa vremenom, ako je na Preobraženje vedro i lepo, naredna godina mogla bi da donese slabiji rod naredne godine. Kao i kod drugih narodnih predskazanja, reč je o tradiciji, a ne o pravilu koje može da predvidi kakva će godina zaista biti.
