Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti!
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Krstovdan, praznik posvećen Časnom krstu i jednom od značajnih dana u pravoslavnom kalendaru. Krstovdan se obeležava uoči praznika Vozdviženja Časnog krsta, odnosno Krstovdana u širem crkvenom smislu, a za vernike je to dan molitve, posta i duhovne pripreme.
Prema hrišćanskom predanju, praznik je povezan sa pronalaskom Časnog krsta na kojem je raspet Isus Hristos. Carica Jelena, majka cara Konstantina, je u 4. veku pronašla krst u Jerusalimu. Deo Časnog krsta potom je čuvan u Jerusalimu, a praznik je kroz vekove dobio posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Krstovdan je u narodu poznat i kao dan strogog posta. Vernici koji poste tog dana uglavnom se uzdržavaju od hrane životinjskog porekla, a mnogi praznik provode u molitvi i miru, pripremajući se za sutrašnji praznik.
Za Krstovdan se vezuju i brojni narodni običaji. U pojedinim krajevima Srbije ovaj dan bio je povezan sa promenom godišnjeg doba, pripremom za zimu i završetkom određenih poljoprivrednih radova. Postojalo je verovanje da se oko Krstovdana priroda polako priprema za hladniji deo godine, pa se govorilo da od Krstovdana svaka zverka traži zaklon.
