On je, obraćajući se učesnicima poslovnog foruma, istakao da je za razvoj odnosa Srbije i Uzbekistana neophodan visok stepen ekonomske saradnje, kao i konkretna ulaganja i partnerstva kompanija dve zemlje.
„Jedno je dogovoriti, a drugo organizovati i realizovati sve“, poručio je predsednik Uzbekistana, naglašavajući da je upravo na poslovnim ljudima da iskoriste mogućnosti koje su otvorene međudržavnim dogovorima.
Usvojen program industrijske saradnje za period 2026–2028.
On je istakao da je, u cilju razvoja industrijske kooperacije, usvojen program saradnje za period od 2026. do 2028. godine, koji bi trebalo da dodatno otvori prostor za povezivanje kompanija i zajedničke projekte.
Kao pet ključnih oblasti za unapređenje saradnje Srbije i Uzbekistana izdvojio je mašinogradnju i elektrotehniku, farmaceutsku industriju, laku industriju, poljoprivredu i prehrambenu industriju, kao i digitalnu ekonomiju.
Kada je reč o mašinogradnji i elektrotehnici, ocenio je da postoji ogroman potencijal za saradnju, posebno u proizvodnji automobilskih komponenti. Kako je naveo, Uzbekistan izvozi elektrotehničke proizvode u više od 70 zemalja i Srbiji nudi mogućnost zajedničke proizvodnje i povezivanja kompanija.
Posebno mesto zauzima farmaceutska industrija. Predsednik Uzbekistana naveo je da tamošnje tržište lekova vredi oko tri milijarde dolara, ističući da cilj nije samo povećanje isporuke lekova, već i lokalizacija njihove proizvodnje u Uzbekistanu. Srpskim kompanijama, kako je poručio, biće ponuđeni povoljni uslovi za poslovanje.
Od tekstila i poljoprivrede do veštačke inteligencije
Kao treću oblast izdvojio je laku industriju, u kojoj Uzbekistan ima razvijen lanac proizvodnje – od sirovina do gotovih proizvoda. Prema njegovim rečima, u toj oblasti posluje veliki broj preduzeća koja traže partnere među srpskim kompanijama.
Velike mogućnosti vidi i u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, posebno zahvaljujući stručnosti Srbije u agrotehnologiji i semenarstvu. Uzbekistan, kako je naveo, ima veliko tržište i dovoljno obradive zemlje, a spreman je da obezbedi povoljne uslove za uzajamno korisna partnerstva i formiranje zajedničkih poljoprivrednih klastera.
Kao petu prioritetnu oblast naveo je digitalnu ekonomiju, ističući da Srbija ima snažne kompetencije u IT sektoru. Izvoz srpskih IT usluga, prema njegovim rečima, premašio je milijardu dolara, dok dve zemlje imaju prostor za saradnju u digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji i obuci kadrova.
„Imamo ozbiljne rezultate i velike planove“, poručio je predsednik Uzbekistana, ocenjujući da je saradnja u digitalnoj ekonomiji oblast sa velikim potencijalom.
„Ako nema uzajamne koristi, neće biti rezultata“
Predsednik Uzbekistana naglasio je da političko poverenje između dve zemlje treba dodatno učvrstiti kroz zajednička ulaganja, sporazume i konkretne poslovne projekte.
Najavio je da će već naredne nedelje biti određene diplomate čiji će zadatak biti da bez odlaganja pružaju podršku srpskim kompanijama zainteresovanim za razvoj partnerstava u navedenim oblastima.
„Naš je zadatak da održimo političko poverenje kroz zajednička ulaganja i sporazume“, rekao je on.
Podsetio je da je Uzbekistan tokom prethodnih deset godina prošao kroz značajne promene i postao otvorenija zemlja koja nastoji da stvori uslove za zajedničku i uzajamno korisnu saradnju sa partnerima.
„Ako nema uzajamne koristi, neće biti rezultata, a to je najvažnije“, poručio je Mirzijojev.
Kako je naveo, kada su pre deset godina započeli proces otvaranja zemlje, direktne investicije iznosile su oko 1,5 milijardi dolara, dok su reforme i izmene brojnih zakona omogućile stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta.
„To je direktan rezultat našeg stalnog rada. Promenili smo mnoge zakone“, istakao je on.
Predsednik Uzbekistana poručio je srpskim privrednicima da mogu računati na podršku njegove zemlje i garantovao da će se sve ponude razmatrati sa ciljem ostvarivanja obostrane koristi.
„Uveren sam da će ovaj forum otvoriti novu stranicu našeg partnerstva“, zaključio je predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev.
