Dugotrajni letnji toplotni talasi i suša, koji su pogodili rečne tokove širom Evrope, spustili su vodostaj Dunava na istorijsku granicu. Taj nagli pad vode u severnoj Bugarskoj ogolio je deo rečnog korita kod sela Rjahovo i na površinu izneo fosilne ostatke drevnog mamuta. Otkriće su prvi primetili lokalni meštani, nakon čega su na teren ubrzo izašli stručnjaci iz Ekomuzeja u Ruseu.
Retka nalazišta na izvornoj lokaciji
Na samom lokalitetu paleobiolozi su identifikovali donju vilicu, dve kljove i rebro koji najverovatnije pripadaju istoj jedinki. Za razliku od ranijih spomenika praistorijske faune u ovom regionu, koje je rečni tok uglavnom sprao i nasumično nataložio u mulju, najnoviji nalazi pronađeni su u neposrednoj blizini jedni drugih. Ova skoncentrisanost kostiju ukazuje na to da ih reka nije nanela sa druge lokacije, već da je životinja uginula na samom mestu gde su ostaci i otkriveni.
Naučnici pretpostavljaju da je područje oko Rjahova pre više hiljada godina bilo močvarno zemljište u kom se mamut zaglibio i stradao. Iako stručnjaci ističu da ovakva otkrića nisu potpuna senzacija u arheološkom svetu, ona imaju izuzetnu naučnu vrednost jer omogućavaju precizniju rekonstrukciju praistorijskog ekosistema i načina života ovih divova.
Dalji koraci i analiza u muzeju
Tim iz Regionalnog istorijskog muzeja u Ruseu organizovao je bezbedno uklanjanje i transport nalaza. U narednoj fazi sledi detaljna konzervacija fosila kako bi se sprečilo njihovo propadanje nakon izlaganja vazduhu. Tek po završetku laboratorijskih ispitivanja i morfoloških analiza, istraživači će moći sa sigurnošću da potvrditi tačnu vrstu mamuta, njegovu starost i preciznije okolnosti pod kojima je uginuo.
