Glamočić je naglasio da iza dostupnosti hrane stoje svakodnevni rad poljoprivrednika i uslovi u kojima posluju njihova gazdinstva.
„Hrana je osnova života, a njena proizvodnja jedan od najvažnijih poslova za svaku državu. Zato je naša obaveza da čuvamo domaću poljoprivredu, podržavamo naše proizvođače i obezbedimo da građani imaju pristup bezbednoj i kvalitetnoj hrani“, poručio je ministar.
Prema njegovim rečima, podrška proizvođačima mora da omogući i razvoj gazdinstava i sigurniju egzistenciju ljudi koji na njima rade.
„Iza svakog proizvoda na našoj trpezi stoje rad, znanje i trud poljoprivrednika. Bez njih nema ni sigurne proizvodnje hrane, a naš zadatak je da stvaramo uslove u kojima će moći da razvijaju svoja gazdinstva i žive od svog rada“, rekao je Glamočić.
Jasnije oznake za domaće proizvode i sastav namirnica
Ministarstvo je u saopštenju izdvojilo promene propisa čiji je cilj da kupci lakše prepoznaju poreklo i sastav hrane.
Među njima je uredba koja se primenjuje od 1. avgusta 2025. godine, a uređuje dodatne zahteve za prodaju proizvoda sa palminim uljem, palminom mašću i drugim biljnim uljima i mastima.
Kako je objašnjeno, proizvodi u kojima biljne masti zamenjuju mlečnu mast moraju da budu jasno označeni i fizički odvojeni od mlečnih proizvoda u prodavnicama. Cilj je da kupci ne budu dovedeni u zabludu da kupuju tradicionalni mlečni proizvod.
Tokom 2026. uvedena je i grafička oznaka „100% iz Srbije“, namenjena prepoznavanju proizvoda domaćeg porekla koji ispunjavaju propisane uslove. Ministarstvo navodi da su unapređena i pravila deklarisanja mleka i mlečnih proizvoda, kao i označavanja zemlje porekla mesa i mesnih proizvoda.
Više voća u džemu, nova pravila za sokove od 2028.
Deo izmena odnosi se na sastav voćnih sokova i prerađevina od voća. Prema saopštenju, novim pravilnikom preciznije su uređeni proizvodnja, sastav i deklarisanje sokova, uz uvođenje kategorija sa smanjenim sadržajem šećera.
Za pojedine vrste nektara predviđena su stroža ograničenja dodavanja šećera i meda.
Menja se i minimalna količina voća potrebna za proizvodnju pojedinih kategorija džema. Za kilogram džema biće potrebno najmanje 450 grama voćne pulpe ili pirea, umesto dosadašnjih 350 grama. Kod ekstra džema minimum se povećava sa 450 na 500 grama.
Primena novih pravila za sokove i navedene kategorije voćnih prerađevina počinje 1. januara 2028. godine. Proizvođačima je ostavljen prelazni period za prilagođavanje proizvodnje i deklaracija.
Navodnjavanje i modernizacija kao odgovor na klimatske rizike
Suše i sve učestalije vremenske nepogode povećavaju potrebu za prilagođavanjem poljoprivredne proizvodnje, upozorava Ministarstvo.
Kao važne pravce podrške navodi podsticaje za modernizaciju gazdinstava, ulaganja u navodnjavanje, digitalizaciju i savremene tehnologije. Posebna pažnja usmerena je na mlade poljoprivrednike i porodična gazdinstva.
Očuvanje plodnosti zemljišta, odgovorno korišćenje vode i primena znanja izdvojeni su kao preduslovi za stabilnu proizvodnju u narednim godinama.
„Srbija ima vredne domaćine, bogatu poljoprivrednu tradiciju i znanje koje treba da prenesemo budućim generacijama. Naša je dužnost da te vrednosti sačuvamo i stvorimo uslove da srpska poljoprivreda nastavi da se razvija“, istakao je Glamočić.
Hrana ne sme da se olako rasipa
Povodom Svetskog dana hrane, ministar je pozvao i na odgovorniji odnos prema namirnicama.
„Potrebno je mnogo rada, vremena i resursa da bi stigla od njive do trpeze. Zato je važno da svi, od proizvođača do potrošača, pokažemo odgovornost prema hrani, ali i prema ljudima koji je proizvode“, rekao je.
Ministarstvo je podsetilo da se značajne količine hrane bacaju, dok se milioni ljudi širom sveta suočavaju sa glađu i nedostatkom osnovnih namirnica.
Svetski dan hrane obeležava se 16. oktobra, na godišnjicu osnivanja Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu — FAO, sa ciljem podizanja svesti o dostupnosti hrane, borbi protiv gladi i održivoj poljoprivredi.
